Nije Milanka Radočaj iz Kikinde koja je 40 godina provela na birou i sada bez dana radnog staža traži penziju, usamljen slučaj. Medicinski tehničar, Petar Dimitrov (55) iz Inđije, na birou je pune tri decenije, i za to vreme je, kako tvrdi, dobio “samo jedan poziv iz NSZ-a u kome su mu ponudili posao u struci”.
“Bilo je to devedesetih godina, u vreme ratova. Tada mi je ponuđen najteži medicinski posao, koji niko nije želeo da radi. Mlad sam se oženio i zasnovao porodicu, i morao sam, međutim, da se snalazim. Povremeno sam preko biroa radio kao čuvar i utovarivač, tako da imam nešto malo radnog staža, ali to nisu bili poslovi u struci”, navodi naš sagovornik.
Petar je oko pet godina radio i u Nemačkoj, kao medicinski tehničar, gde je otišao u sopstvenoj režiji. Po osnovu toga očekuje penziju od 300 do 400 evra.
Statistika pokazuje da stopa nezaposlenosti u Srbiji drastično pada, sa oko 23 odsto u 2012. godini na aktuelnih desetak procenata. Istovremeno podaci pokazuju i da se na posao preko biroa čeka i po deset godina, kao i da najveće probleme u potrazi za radnim mestom imaju oni koji se bave proizvodnjom odeće i obuće. Praktično, 10 godina i četiri meseca na posao u proseku čekaju pomoćnici konfekcionara.
Prema podacima iz prošle godine, dve godine manje na birou se u proseku zadržavaju daktilografi i šivači tekstila. Interesantno je i da na birou po sedam godina u proseku na posao čekaju knjigovođe i računovođe za koji je neophodna srednja stručna sprema i edukacija od dve godine kako bi se položio stručni ispit kao i profesije koje se bave šivenjem obuće.
Sedam godina i dva meseca na birou se istovremeno u proseku zadržavaju i trgovci robe široke potrošnje, ali i bravari, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
S druge strane, posao najlakše i najbrže nalaze inženjeri mašinstva i građevine, zatim programeri, doktori specijalisti, farmaceuti, biohemičari, profesori nemačkog i engleskog jezika, kao i profesori fizike i matematike.
Oni se na birou u proseku zadržavaju i manje od godinu dana. Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, brže dolaze do posla: operater na CNC mašinama, bravar, kuvar, armirač, zidar, tesar, mašinski tehničar, zavarivač, vozač…
