Naslovna Dogadjaj Na današnji dan, 14. oktobar

Na današnji dan, 14. oktobar

PODELI
Foto: rtv

322. p.n.e. – Najveći govornik starog veka, atinski državnik Demosten, izvršio je samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini, proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog (filipike). Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem oratorstva.

1322 – Vojska škotskog kralja Roberta I u bici kod Bilanda teško je porazila engleske trupe kralja Edvarda II (Edward). Taj poraz prisilio je Englesku da prizna nezavisnost Škotske.

1806 – Napoleonove trupe pobedile su Pruse i Saksonce u bitkama kod Jene i Auerštata. U narednih šest nedelja Napoleon je pokorio Prusku.

1809 – Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj.

1882 – Rođen je irski državnik Emon de Valera (Eamon), lider republikanskog pokreta “Šin fejn” (irski: Mi sami) od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. (sa dva kraća prekida) sporazumno je rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja sa Velikom Britanijom. Bio je predsednik Lige naroda 1938-39.

1890 – Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower), vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD.

1894 – Prvi tramvaj u Beogradu krenuo je na liniji Kalemegdan-Slavija, a vukli su ga konji.

1912 – U Milvokiju je nepoznata osoba pucala u predsednika SAD Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su da metak dođe do tela.

1913 – U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.

1930 – Rođen je Žozef Dezire Mobutu (Joseph), poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira (Kongo) do maja 1997, kada je zbačen s vlasti pobunom koju je predvodio Loran Kabila (Laurent). Vladao je diktatorski od 1965, po okončanju petogodišnjeg građanskog rata.

1933 – Nacistička Nemačka je napustila Ligu naroda i Konferenciju o razoružanju u Ženevi.

1939 – Više od 800 britanskih mornara je poginulo kada je na početku Drugog svetskog rata nemačka podmornica “U 47” uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod “Rojal ouk”.

1941 – Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali 6.000 civila iz Kraljeva i okoline, zbog njihove podrške pokretu otpora.

1944 – Nemački feldmaršal Ervin Romel (Erwin Rommel), nazvan “Pustinjska lisica” i autor spektakularnih pobeda Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio je samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera.

1944 – Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom od aprila 1941.

1944 – U Dubrovniku je umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u jugoslovenskom i srpskom slikarstvu. Od 1894. bio je nastavnik crtanja u Beogradu i značajno je uticao na stvaranje “Beogradske škole”. Jedan je od osnivača umetničkog društva “Lada” (1904) i Umetničke zanatske škole u Beogradu (1905) (“Devojka iz Konavala”, “Žena sa šeširom”, “Šipanska luka”, “Proleće u Šipanu”).

1947 – Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon X-1, kapetan Čarls Jeger (Charles Yeager) postao je prvi čovek koji je probio “zvučni zid” u horizontalnom letu brzinom od 1,07 Maha (1.310 km/h) .

1964 – Nobelovu nagradu za mir dobio je američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King (Luther).

1973 – U Tajlandu je vlada premijera Tanoma Kitikačorna (Thanom Kittikachorn) primorana da podnese ostavku, pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.

1977 – Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis “Bing” Krozbi (Harry Lillis, Crosby), zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik Oskara za film “Idući svojim putem”.

1988 – Egipćanin Nagib Mahfuz (Naguib Mahfouz) postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1990 – Umro je Leonard Bernstajn (Bernstein), američki pijanista, dirigent i kompozitor mjuzikla “Priča sa zapadne strane”. Dirigovao je gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio je Njujoršku filharmoniju (dve simfonije, opera “Nevolja na Tahitiju”, balet “Slobodna mašta”, muzika za film).

1994 – Nobelovu nagradu za mir podelili su premijer Izraela Jicak Rabin (Yitzhak), šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat (Yasser).

1999 – Umro je bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost svoje zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se kao jedan od prvih post-kolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili jezik preveo je Šekspirova dela “Julije Cezar” i “Mletački trgovac”.

2000 – Alija Izetbegović, poslednji lider iz ratova tokom raspada Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine.

2001 – U nigerijskom gradu Kanou ubijeno je 200 anti-američkih demonstranata koji su dva dana palili crkve, džamije i radnje.

2003 – Umro je Moktar Uld Dada (Ould Daddah) prvi predsednik Mauritanije, koji je na vlasti bio od 1960. kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.

2012 – Umro je bivši kralj Kambodže Norodom Sihanuk, koji je obeležio istoriju druge polovine 20. veka i smatran “ocem nezavisnosti” svoje zemlje.

2012 – Padobranac i ekstremni sportista Feliks Baumgartner (43) skočio je iz kapsule podignute balonom do “ivice” Zemljine atmosfere. Tokom skoka-leta sa visine 39.068 metara ka površini Zemlje, koji je trajao pet i po minuta, Baumgartner je telom probio “zvučni zid”.

2014 – Utakmica fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, prekinuta je zbog sukoba igrača pošto je preko terena preletela bespilotna letelica noseći mapu “Velike Albanije” s likovima istorijskih albanskih lidera.

2018 – Preminula je jugoslovenska i srpska glumica Milena Dravić koja je realizovala više od 100 filmskih ostvarenja i 20 pozorišnih uloga, od kojih su mnoge višestruko nagrađivane. Igrala je u filmovima “Kozara”, “Prekobrojna”, “Jutro”, “Hasanaginica”, “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “Rad na određeno vreme”, “Moj tata na određeno vreme”, “Sekula se opet ženi”, “Nije lako sa muškarcima”, “Zona Zamfirova”…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here