Danas, 27. marta, se sećamo događaja koji je 1999. godine šokirao svet i ušao u istoriju – pre 26 godina, u ataru sela Buđanovci, 250. brigada Protivvazdušne odbrane SRJ oborila je američki „nevidljivi“ avion F-117A, ponos američke borbene avijacije. Letelicu je oborio 3. divizion Brigade protivvazduhoplovne odbrane, a Jedinicom je komandovao pukovnik Zoltan Dani.
Ovaj trenutak je ostao urezan u sećanjima Sremaca, koji ponosno ističu da je upravo na njihovom tlu, u Buđanovcima, pao čuveni „nevidljivi“. Kako kažu meštani ovog sremskog sela pamte kao da je juče bilo, u prvi mah strah i ushićenje kada su ugledali gromadu koja se obrušava sa neba, a zatim olakšanje i sreća jer je oboren agresorski avion.
Za Buđanovce, ali i celu državu počelo je slavlje. Okupljeni su bili i stari i mladi, a snimci i fotografije tog važnog trenutka obišle su svet. Na njima se vidi kako okupljeni ljudi slave, igraju kolo oko oborenog aviona.
O ovom događaju razgovarali smo sa Sinišom Mrđenovićem, istoričarom Zavičajnog muzeja Ruma.
„To se desilo 27. marta, treću noć nakon početka NATO bombardovanja SRJ. Jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila je F-117A. Avion je pao u ataru sela Buđanovci, u Sremu, blizu Rume. Pilot, Dejl Uzelko, katapultirao se i kasnije je izvučen“, objašnjava Mrđenović.
Ono što je posebno zanimljivo jeste to što je F-117A oboren pomoću PVO sistema sovjetskog porekla S-125 „Neva“, koji je bio dizajniran još 1960-ih godina. Iako star, ovaj sistem je prilagođen novim tehnološkim uslovima i kombinovan sa inovativnim tehnikama rada radara. Takođe, korišćene su i takozvane „partizanske taktike“ – kratkotrajno uključivanje radara na nekoliko sekundi, nakon čega bi se menjala pozicija i izvodio iznenadni napad.
„Za obaranje tog aviona upotrebljena je stara tehnologija koja je, uz inovacije u taktici, pokazala da je američki „Stelt“ avion ipak ranjiv. Ovo je bio trenutak kada su padali mitovi o nepobedivosti američke vojne tehnologije“, dodaje Mrđenović.
NATO je kasnije priznao da je greška bila u tome što su koristili iste rute, što je omogućilo našim snagama da predvide gde će se avion nalaziti. Zanimljivo je da avion F-117A nikada nije bio masovno proizveden nakon ovog incidenta.
Mnogi meštani Buđanovaca sačuvali su delove oborenog aviona, a neki od njih danas se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Postoje i navodi da su delovi aviona prodavani Rusima i Kinezima, kako bi proučavali „Stelt“ tehnologiju i unapređivali svoje vojne avijacije.
Ovaj događaj predstavljao je veliki moralni podstrek za Jugoslovensku vojsku, ali i za civilno stanovništvo, jer je pokazao da, uprkos zastareloj opremi i kriznoj situaciji, srpska vojska nije spremna da se preda neprijatelju bez borbe. Mrđenović ističe da je, uprkos teškoćama u društvu, politici i ekonomiji, obaranje F-117A bio tračak nade u mračnim vremenima.
„Ovaj događaj simbolizuje nadu u trenutku kada se činilo da su svi izgledi izgubljeni. Za srpsku vojsku i narod, to je bio trenutak kada su pokazali da imaju snage da se suprotstave moćnom protivniku, uprkos svim izazovima s kojima su se suočavali“, zaključuje Mrđenović.
