Naslovna Dogadjaj Nagrađene najbolje “čuvarke tradicije” – priznanja otišla u Sombor, Kikindu, Inđiju…

Nagrađene najbolje “čuvarke tradicije” – priznanja otišla u Sombor, Kikindu, Inđiju…

PODELI
Beograd, 18. juna 2020.- Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlovic, prisustvovala je danas na Kolarcu otvaranju izlozbe Etno-mreze "100 zena -100 minijatura" na kojoj su urucene nagrade najboljim autorkama. Otvaranju izlozbe prisustvovali su potpredsednik Narodne skupstine Srbije Vladimir Marinkovic, kanadska ambasadorka u Srbiji Kati Caba, predsednica Etno-mreze i izvrsna direktorka NALED-a Violeta Jovanovic i uprvnica Zaduzbine Ilije Kolarca Jasna Dimitrijevic. FOTO TANJUG/ KABINET POTPREDSEDNICE VLADE SRBIJE/ MILETA MIRCETIC/ nr

BEOGRAD – U konkurenciji više od 100 ručnih radova od najfinije necane čipke i nadaleko čuvenog zmijanjskog veza sa UNESCO liste, u okviru izložbe „Sto žena – sto minijatura“ koju je organizovala Etno mreža danas su nagrađene pobednice i najbolje “čuvarke tradicije” u 2020. godini.

To su Slavica Vasović iz Sombora, Sonja Jovićević iz Beograda, Evica Đurić iz Velikog Gradišta, Danijela Jerinkić iz Kikinde i Mima Došenović iz Inđije.

Etno mreža organizovala je u Kolarcu sedmu tradicionalnu izložbu kako bi doprinela afirmaciji ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama kroz očuvanje tradicije i identiteta.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović je ovom prilikom istakla da godinama sa NALED-om i Etno-mrežom radi na upošljavanju žena, ali i na tome da ukaže koliko je važno da sačuvamo svoj identitet, jer bez njega nećemo postojati.

“Važno je da pokažemo svetu šta jesmo, šta smo bili i šta možemo da budemo. Svaki državnik koji je posetio Srbiju dobio je radove ovih žena, od SAD do Kine, od Rusije do Indije, Azije i Afrike. Kroz inicijativu “Uposlimo 1.000 žena u seoskim područjima” do sada smo zaposlili 742 žene. Možemo bolje od toga i zato pozivam i sve ostale društveno odgovorne kompanije da se uključe i da pomognemo ženama sa sela”, rekla je ona.

Mihajlović je ukazala na težak položaj žena na selu navodeći da svaka druga nije zaposlena, 60 odsto njih nema pravo na penziju, leti provode od 15 do 18 sati radeći, i to bez plate, za smeštaj i hranu.

“Hajde da ovu statistiku menjamo, da im pomognemo da se dodatno edukuju, da nabave opremu i nastave da izrađuju ove divne rukotvorine”, dodala je Mihajlovićeva.

Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković rekao je da Etno-mreža i žensko preduzetništvo iz godine u godinu imaju sve veću podršku, posebno kada je reč o Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.

“Radićemo na osnaživanju zakonodavnog okvira kako biste vi mogle da radite, da vaš rad bude promovisan i plaćen, a naša kulturna baština bude sačuvana. To je deo našeg nacionalnog bića”, rekao je Marinković.

Otvaranju izložbe prisustvovala je i ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba, koja je rekla da je u svojoj diplomatskoj karijeri imala priliku da se upozna sa kulturnim nasleđem mnogih zemalja.

“Srbija je zemlja koja ima neobično bogatu kulturnu baštinu i bilo bi šteta da se ona ne sačuva. Tri ćilima iz Srbije su uvrštena na listu UNESKO, drago mi je da sam pokrovitelj tkačke kolonije i da možemo i finansijski da podržimo aktivnosti Etno-mreže, jer izrada ovih rukotvorina donosi i ekonomsko osnaživanje žena”, rekla je Čaba.

Predsednica Etno-mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović zahvalila je potpredsednici Vlade, resornim ministarstvima i partnerima na podršci u očuvanju nacionalnog nasleđa Srbije.

“Ova izložba na koju se prijavilo 100 radova je reprezentativna smotra ručnog rada Srbije i ogledalo naših žena. Doprineće ne samo očuvanju našeg kulturnog blaga, već i vrednovanju rada naših žena”, rekla je Jovanović.

Statistika učešća autora na izložbi može da se popravi kroz programe obuka i javnih radova, i donošenje zakona o zanatstvu koji bi podstakao veći broj mladih i žena da ovladaju zahtevnim veštinama necanja, zlatoveza i keramike i tako sebi obezbede zaradu i zaposlenje, navela je.

Upravnica Zadužbine Ilije Kolarca Jasna Dimitrijević izjavila je da su ove žene posebne jer veruju u ono što rade, imaju inicijativu, kreativnost i volju, ali i strast prema kulturnom nasleđu.

Ovo je sedma žirirana izložba minijatura koju je na Kolarcu, u periodu od 15. do 22. juna, organizovala Etno mreža, kako bi doprinela afirmaciji ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama kroz očuvanje nasleđa i identiteta.

Umetnički savet Etno mreže najpre je selektovao najbolje eksponate, a stručni žiri doneo je odluku o nagrađenim autorima u kategorijama vez i zlatovez, puštovanje, tkanje i necanje.

Specijalno priznanje dodeljeno je i autoru do 30 godina starosti kao podsticaj mladima da se uključe i doprinesu očuvanju kulturnog nasleđa Srbije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here