RUMA – Kako portal Vojvodina uživo saznaje od izvora bliskog policiji, direktorica predškolske ustanove “Poletarac” u Rumi napadnuta je od strane zaposlene medicinske sestre M.D. u toj ustanovi koja je iznela razne pretnje na račun direktorice, a nakon toga u kancelariji direktorice napravila haos i lupala inventarom ustanove.
Kako portal saznaje, medicinska sestra je došla u pratnji bivše zaposlene T.T. koja je pravosnažnim rešenjem suda udaljena sa posla posle prijave roditelja da vrši nasilje nad decom.
Jedna bivša i jedna sadašnja radnica ustanove koja treba da brine o vaspitanju dece napale su direktoricu te ustanove zato što poštuje pravosnažnu odluku suda da se vaspitač nasilnik udalji od dece i rada sa decom.
Kako saznajemo iz razgovora sa roditeljima čija deca idu u vrtić “Poletarac” u Rumi već dugo postoje problemi sa ove dve osobe. Naime, roditelji zabrinuti za bezbednost svoje dece su prijavili vaspitača zbog nasilja, a nadležni organi su uradili svoj posao i udaljili je sa posla. Još veći paradoks u ovoj priči je što druga osoba koja treba da brine o zdravlju dece umesto da radi svoj posao, ona ide da tuče direktoricu zato što decu štiti od nasilnika.
O ovom slučaju razgovarali smo sa dečijim psihologom dr Radenkom Živanovićem koji je veoma zabrinut za celokupnu situaciju izneo svoj pogled na događaj:
– Znate, kada neko zaposlen u profesiji koja ima dodira sa decom pokazuje znake agresivnosti, lucidnosti i sve što ide uz to onda mora alarm da se upali kod svih nadležnih institucija i te momentalno moraju biti udaljene od dece, a nakon toga i sankcionisane u skladu sa Zakonom.
Doktor je zatim nastavio:
– Pretpostavljam da osoba koja treba da čuva zdravlje dece, a istovremeno to ne radi nego pokazuje oblike nasilja prema nadredjenima ima neki oblik shizofrenije. Ovakve osobe vrlo često potiču iz disfunkcionalnih porodica i okruženja, skloni su verbalnim napadima, a neretko se oslanjaju i na fizičke obračune kako bi zadovoljili svoju zamišljenu pravdu. Ovakve osobe treba izolovati iz okruženja, podvrgnuti lečenju i polako ih vraćati u okruženje ali nikako u dodir sa decom. Nisu ovo radno nesposobne osobe, ali sigurno ne utiču dobro na svoju bližu i širu okolinu i u njihovom prisustvu treba biti oprezan. One na primer mogu da ubede sebe da su neko drugi, dok je u savremenoj medicini sve češći slučaj da se poistovećuju sa ljudima sa televizije, najčešće sa nosiocima političkih funkcija pa često pomisle da su oni sami vlast. Otuda i ne čudi da sebi daju za pravo da napadaju nadredjene braneći zločince koji su po njihovom mišljenju ovde oštećena strana. Zato vrlo često u višestranačju nailazimo na ovakve aktiviste koje narod na sreću prepozna i ne dobijaju priliku da zaista budu nosioci javnih funkcija već vrlo brzo gubitnici, ali tu tek kreću problemi za njihovu porodicu i oni podnose najteži teret, a nažalost deca najviše pate.
