Naslovna Intervju NEOBIČNO HRABRA PRIČA LAZARA PAŠČANOVIĆA ZA SREMSKE VESTI: “Stopom smo stigli od...

NEOBIČNO HRABRA PRIČA LAZARA PAŠČANOVIĆA ZA SREMSKE VESTI: “Stopom smo stigli od Balkana do juga Afrike i spoznali prave vrednosti života”

PODELI

Lazar Pašćanović, knjiški moljac, samouki lingvista, nesuđeni (ali masterirani) inženjer, naporan saputnik.

Živi u Novom Sadu. Druži se uglavnom sa knjigama, a mnogo pažnje posvećuje putovanjima. Deo je “Kluba putnika”Najviše je putovao po Aziji i Africi, te je tako dobio inspiraciju i zajedno sa svojim kolegama u knjizi Bantustan”, prikazao stoperski zapis od Balkana do juga Afrike.

Bantustan čine priče i crteži, intervjui i mape, pesme i dokumenti. Bantustan je istovremeno udžbenik za samostalna putovanja, intimna ispovest, ilustrovani atlas, zbirka čudnih sudbina, popis malih tajni i sramota. Bantustan je putopis, roman, atlas i enciklopedija.

bantustan-knjiga

-Pre tačno šest godina, trojica nas Marko, Uroš i ja – pošli smo u Afriku-započinje priču Lazar..

-Naš odlazak u Afriku bio je nameran silazak na deponiju čovečanstva. Nismo išli na safari. Nismo išli na plaže Zanzibara niti smo se penjali na Kilimandžaro.

Putovali smo stopom, peške i javnim prevozom, živeli u zloglasnim kartonskim naseljima afričkih metropola i u selima bez vode i struje, ulazili ljudima u kola, kuće i živote. Pili smo blatnjavu vodu koju oni piju i spavali na podu po kome trče pacovi, dok džinovski dlakavi paukovi mile po zidovima a vazduh zuji od malarije. Išli smo da posetimo Afrikance i pitamo ih kako su, kako žive, šta sanjaju, čega se plaše, o čemu misle.

 

lazar_zid
LAZAR U MOTELU, U SAHARI, NEGDE U BESPUĆIMA SEVERNOG SUDANA

Kakav je bio osećaj po dolasku u Afriku?

-Bilo nas je sramota i svakog trenutka samosažaljenja u našim životima, u kome smo kukali zbog onoga što nemamo zaboravljajući sve ono što imamo – a što milijarda ljudi nikad neće imati. Stideli smo se sebe, a mnogo toga nismo smeli da priznamo ni jedni drugima.

Afrika vas je inspirisala da napišete knjigu?

-Četiri godine kasnije, 2013, Uroš i ja ponovo smo otišli u Afriku – ovaj put Zapadnu – i snimili gomilu video-materijala, uglavnom naših razgovora sa žiteljima Sahare. Ali smo onda sav taj snimljeni materijal stavili na stranu i rekli da prvo moramo dovršiti knjigu o onom prvom putovanju – knjigu koju pišemo otkako smo se vratili. Jer za sve ovo vreme, od prvog odlaska pa do danas, razmišljali smo i razgovarali, sva trojica, o svemu što smo tamo videli i što nam se dogodilo. Pet godina smo prelazili svoje beleške, susret po susret, čoveka po čoveka, događaj po događaj, i od toga pravili knjigu. Napisali smo je mnogo puta, i svaki put bi nam na kraju zvučala nedovoljno, neiskreno, lažno, pa bismo je uništili i krenuli iz početka.

marko
MARKO I UROŠ U STOČNOM KAMIONU, U BESKRAJNIM PRERIJAMA NAMIBIJE

Kada su konačno podvukli crtu, sastavili su priču o tom putovanju onakvom kakvo je ono bilo, bez izostavljanja i ulepšavanja – iako ih ta priča ne prikazuje u posebno lepom svetlu. Knjigu o putovanju kroz svetove za koje je lepše misliti da ne postoje.

uros
KAMION KOJI SU USTOPIRALI, GOSPOĐA PORED JE IZ PLEMENA HERER

Šta beležiš kao jedan od interesatnijih događaja koji se našao putu u Africi?

-Najinteresantniji su mi bili susreti sa ljudima i razgovori sa njima, njihove životne priče. Afrika je mesto gde su bitne ritualne maske. Mi nismo videli nijednu masku u Africi, osim na buvljaku za belce.

 Šta ste otkrili o najvećoj pustinji na sveti – Sahari?

-Znate li da Sahara, najveća pustinja na svetu, ima svoje oko? I da vi – da, baš vi – možete da ga dodirnete? 

Saharino oko je džinovski krater u pustinji Mauritanije, rupa prečnika 40 km. Naučnici nisu sigurni kako je nastalo Oko. Pesak Oka Sahare vrlo je čudnovat. Kao da svako zrno ima svoju boju, oblik i strukturu. Oko Sahare je velika topionica Zemljine tvari – vrtlog u koji uvire naša planeta.

oko_sahare1
OKO SAHARE

Planinski venci koje vidite na fotografijama predstavljaju koncentrične krugove, divovske kružne grebene koji se moraju preći kako bi se stiglo do središta Oka.

Međutim, ništa ne može dočarati žive boje ovog peska, njegov dodir, miris i zvuk.

Afrika je jedan od najraznovrsnijih kontinenata kada pričamo o kulturi i religiji?

-Postoji više od hiljadu kultura i svaka je priča za sebe sa običajima i tradicijom koja vuče poreklo od davnina. Takođe, sastoji se i iz različitih religija. Dobar deo Afrike, pa i sama severna Afrika, pod jakim je uticajem muslimanskih običaja, a dalje prema jugu spoznaje se više hrišćanska, hinduistička pa čak i jevrejska tradicija.

10154194_10153086063171543_3879461800143390324_n

Kako su vas posmatrali ljudi iz Afrike?

-Mi smo fizički u Evropi, ali na periferiji. U Africi vas kao belca gledaju kao više biće. To je grozan osećaj, naporan. Trudili smo se da im objasnimo koncept balkanskog belca, koji je neka vrsta evropskog Afrikanca. Kada su te barijere probijene, oni su nam se otvarali, postajali smo kao neke putujuće ispovedaonice.

Vi ste sve vreme stopirali. Kada sve ukupno saberemo sa provedenih tri meseca u Africi: koliko vas je to koštalo?

-Naš put po Africi nije koštao više od dva, tri letovanja u Budvi.

1380724_10151871259672020_1251491816_n

Šta vas je ovo putovanje naučilo?

-Ovaj put nam je pomogao da shvatimo da tih utabanih staza nema, i da sve što hoćemo, moramo sami da napravimo. Koliko nam je proširio granice, toliko nam je i onemogućio da igramo uigrane igre. Sve što ne valja u svetu – tamo se najdrastičnije vidi koliko ne valja. Dok, one koje valjaju su čudesno lepe, baš zbog tog konteksta. Ti kontrasti, između bogatih i siromašnih, između bilo kojih socijalnih konstrukta, tamo eksplodiraju.

Lazar nam je omogućio da pogledamo i jedan kratak film, koji je okom kamere zabeležio na ovom putovanju. U prilogu možete pogledati film koji traje četiri minuta, a reč je o više zemalja odjednom.. Maroko, Zapadna Sahara, Mauritanija, Senegal.. Sve su jako različite po svemu, pa i po ishrani.

-To je bilo oko 5.000 kilometara puta, velika je površina dosta-rekao je Lazar.
https://www.youtube.com/watch?v=IJ83BED4yc0
Jelena Milošević

 

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here