Intervju sa Aleksandrom Spasićem, osnivačem Instituta „Srpski most“
Molim vas da, za početak, ispričate ličnu priču o odrastanju u inostranstvu, obrazovanju, poslu i trenutku kada je nastala ideja za Institut „Srpski most“. Ko su bili ključni ljudi, koje prepreke ste savladali i šta je bio prvi konkretan korak?
Aleksandar Spasić: – Rođen sam 1978. u Malmeu. Potičem iz porodice rasute između Srbije, Grčke i Švedske. Deda iz okoline Prizrena preživeo je logor jer je ostao veran monarhiji, baka iz porodice Hajduković i delom grčkog porekla, posle grčkog građanskog rata stigla je u Beograd. Drugi deo porodice je iz Pomoravlja došli su u Švedsku kao radnici, a posle tri decenije rada vratili se u Srbiju.
Odrastanje u Švedskoj me je naučilo redu i jednakosti, ali i ceni identiteta, ime vam pogrešno izgovaraju, lepe vam etiketu „stranac“, pa naučite da radite više i da čuvate dostojanstvo. Po obrazovanju sam master iz ekstragalaktičke astronomije, profesionalno sam petnaest godina u IT sektoru, danas kao globalni „Strategy Lead“. Rad sa institucijama i javnim sektorom pokazao mi je da bez dijaloga i odgovornosti nema rezultata.
Ideja za „Srpski most“ rodila se pre deset godina, a sazrela kada sam video da dijaspori nedostaje zajednička platforma za ozbiljne teme. Ne pravimo novu „centralu“, nego povezujemo postojeće kao što su crkva, mediji, nauka, udruženja i pojedinci. Ključni ljudi bili su pravnici, istraživači, novinari i ljudi iz institucija koji razumeju da je argument jači od kampanje. Najveće prepreke su nepoverenje i fragmentacija. Naš odgovor na to je da niko kao pojedinac nije „ključan“, ali da smo kao zajednica svi važni. Prvi korak bio je sistem rane komunikacije prema evropskim institucijama i mapiranje mesta gde nastaju izveštaji, amandmani i javna saslušanja. Iz toga je proistekao Institut.
Kako danas vidite Evropu, a posebno Švedsku, kulturološki, politički i društveno? Koje su najveće promene poslednje decenije i kako utiču na migracije, integraciju, medije i svakodnevni život? Molimo za primere korisne Srbiji.
A. S: – Evropa se iz zajednice ideja postepeno pretvara u uniju interesa. Švedska je ogledalo tog procesa, zemlja sa dubokim poverenjem u institucije danas se bavi identitetom, integracijom i bezbednošću. U poslednjih deset godina promenio se ton javne debate, a strah od „pogrešnog mišljenja“ potisnuo je strpljiv dijalog.
Ipak, ostale su tri pouke koje Srbija može preuzeti: (1) institucije moraju biti jače od dnevne politike; (2) medijska i digitalna pismenost uči se od osnovne škole – deca moraju razumeti algoritme i manipulaciju; (3) kultura konsultacija pre odluke, ne posle.
Srbi u Švedskoj pokazuju da se radna etika severa i duhovna dubina juga mogu spojiti u stabilnu zajednicu. To je model – sačuvati identitet, a usvajati odgovornost, preciznost i transparentnost.
Otkud interesovanje za Evropski parlament i koje poluge uticaja civilni sektor zaista ima (amandmani, izveštaji, saslušanja, intergrupe, „shadow rapporteurs“)? Kako organizacije iz Srbije praktično grade koalicije i pretvaraju analize u merljive ishode?
A.S.: -Interesovanje je došlo iz prakse iz projekata sa institucijama koje primenjuju evropska pravila. U EP moć nije samo u konačnom glasanju. Ključ je pre toga: amandmani, izveštaji, intergrupe, javna saslušanja i rad „shadow rapporteur-a“. Tamo se postavljaju okviri mišljenja koji kasnije postaju politika. Poluge su konkretne: kratak „policy brief“ (2–3 strane) sa pravnim uporištem; partnerstva sa mrežama eksperata i think-tankova; ciljani kontakti sa poslanicima i njihovim timovima; prisustvo na saslušanjima sa podacima, ne saopštenjima; praćenje kalendara – ko je izvestilac, kada ulazi u „trilog“.
Praktičan put za naše organizacije najpre mapirati aktere po temi, zatim graditi kredibilitet (proverljivi podaci, umeren ton), pa tek onda praviti tematske koalicije koje potpisuju jednu, jasno formulisanu izmenu. Cilj je da analiza postane amandman, a amandman merljiva politika na terenu.
Kako ocenjujete političku situaciju u Srbiji – stanje institucija, medijski ambijent, proteste, i ključne spoljnopolitičke teme: EU integracije, Kosovo i Metohija, energetika i bezbednost?
A.S. : – Srbija je u zahtevnom trenutku. Institucije funkcionišu, ali poverenje oscilira posle dugih podela i brzih promena. Medijski prostor je segmentisan – često imamo paralelne narative. Protesti su legitimni, ali energiju treba pretvarati u jačanje institucija i dijalog, ne u delegitimaciju. U spoljnoj politici, EU okvir ostaje važan, ali tempo i prioriteti moraju biti usklađeni sa našim interesima. KiM traži pravni kontinuitet, strpljenje i brigu o ljudima na terenu. Energetska i bezbednosna politika zahtevaju diverzifikaciju izvora i predvidive odluke. Naš put su činjenice, međunarodno pravo i uporan rad, manje buke, više kredibiliteta. Zato „Srpski most“ bira dijalog kao alat i jedinstvo kao cilj: da Srbija govori jednim, dostojanstvenim glasom kod kuće i u svetu.
Kakva je Vaša poruka iz naše čitaoce ?
Aleksandar: – Niko ne sme da ostane sam. Naši preci su Srbiju branili oružjem; mi je danas branimo znanjem, verom i istinom. Otadžbina rađa svoju decu i van granica, ali dah je isti – srpski. Na nama je da taj dah pretvorimo u rad i most koji spaja.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
