Imamo komplikovan odnos sa sirom. Volimo da ga stavljamo na sve – čips, piletinu, jaja, pa čak i (uzdah!) čaj – ali često ne možemo da pretrpimo neobičan proces koji se odvija u njegovom stvaranju. Prema Smithsonian magazinu, to je strah od mikrobnih kultura u siru, a tema je istraživanja nove izložbe „Ljudskog Sira“ u Londonu.
Na izložbi su prikupljeni uzorci bakterija od pet britanskih poznatih ličnosti od kojih su napravljene različite vrste sira.
Izložba sira, deo je veće izložbe pod nazivom – Hrana: Veća od tanjira (Food: Bigger Than the Plate, eng.), koja se održava u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta. Cilj muzeja je da ovim izložbama preoblikuje razgovor o mikrobima, gde su obično dominirali narativi koji sugerišu da ne čine dobro ljudima.
U stvari, nedavne studije o mikrobima su otkrile da su ovi sićušni organizmi zapravo neophodni za naše postojanje – čak i za naše blagostanje.
– Mikrobi stupaju u interakciju jedni sa drugima, obavljajući različite uloge, pomažući u našem formiranju, hrane nas i štite. Sada se smatra da sastav našeg mikrobioma čak može uticati na naše raspoloženje, težinu, inteligenciju i ličnost, objašnjava se na blogu muzeja.
– I dok naučnici razvijaju nove tehnike za proučavanje mikroba, popularna pretpostavka da su oni samo izvor štete ili sramote (neželjeni mirisi), ustupa mesto mnogo složenijem razumevanju izuzetnih stvari koje oni čine za nas.
Kako se pravi „Ljudski Sir“?
Proces pravljenja sireva poznatih ličnosti, iako pomalo odvratan, vrlo je jednostavan. Naučnici i proizvođači sira sakupljaju bakterije iz telesnih pukotina poznatih ličnosti, poput pazuha, ušiju, nosa i pupka. Zatim se bakterije uzgajaju u petrijevim posudama, sve dok se ne sakupe odgovarajući sojevi, koji se potom dodaju u mleko da bi se napravio sir.
Foto: Mishko Papic/Victoria and Albert Museum
Pošto su bakterije koje se obično koriste za pravljenje sira slične bakterijama koje se nalaze na ljudskom telu (dakle, zašto smrad nekih stopala podseća na miris sira), ljudski proces pravljenja sira nije toliko drugačiji od tipičnog pravljenja sira. Izložba možda nije za svakoga, ali bizarno istraživanje ljudske odbojnosti osvojilo je neke obožavatelje.
– Nije odvratno, to je umetnost – napisala je drugoplasirana šampionka velikog britanskog takmičenja: Great British Baking Show, Rubi Tando, koja je predala bris bakterija sa svog lica da se kultiviše u Stilton sir.
Projekat, prikladno nazvan „Selfmade,“ je hibridna zamisao sintetičkog biologa, Kristine Agapakis, i umetnika Sisela Tolasa. Njih dvoje su udružili snage, uz podršku Univerziteta u Edinburgu i Univerziteta Stanford, kako bi kombinovali umetnost, inženjering i biotehnologiju.
Zanimljivo je da je prethodni projekat otkrio da sir napravljen od ljudskih bakterija nije mirisao na osobu od koje je došao. Dakle, sir napravljen od, recimo, britanskog repera, Profesor Grin – koji mrzi sir, ali je obezbedio svoje mikrobe za komad mocarele – malo je verovatno da će mirisati kao on.
Pored Tandove i Profesora Grina, druge poznate ličnosti uključene u umetnički bio projekat su Sags, frontmen ska benda Madness (čedar), poznati kuvar Heston Blumental (konte) i basista Blura, Aleks Džejms (češirski sir poreklom iz pazuha).
Ovo nije prvi put da ovaj duo sarađuje na šašavom projektu. Godine 2013. napravili su 11 vrsta ljudskog sira, od kojih je jedna napravljena od pupka novinara i aktiviste, Majkla Polana.
– Ljudi imaju mešavinu odbojnosti i privlačnosti prema siru, rekao je Agapakis za The Verge 2013. godine, dodajući da nam ovo daje priliku da vodimo zaista zanimljiv razgovor o bakterijama i mirisima.
Nažalost, još nije utvrđeno da li su sirevi iz Selfmade projekta bezbedni za ljudsku upotrebu u ishrani. Dakle, posetioci izložbe neće mnogo uživati u ovim sirevima poznatih ličnosti.
