Ako su vam za oko zapali goveđi kroketi iz Asahije, porodične mesare u gradu Takasago u zapadnoj japanskoj prefekturi Hjogo, biće potrebno još 43 godine pre nego što dobijete porudžbinu.
Osnovana 1926. godine, Asahiia je decenijama prodavala mesne proizvode iz prefekture Hjogo – uključujući govedinu Kobe – pre nego što je dodala goveđe krokete na policu u godinama nakon Drugog svetskog rata, piše CNN Travel.
Ali tek početkom 2000-ih ove pržene knedle od krompira i govedine postale su internet senzacija, što je rezultiralo smešno dugim čekanjem sa kojim se kupci sada suočavaju.
CNN Travel je razgovarao sa Šigeruom Nitom, vlasnikom treće generacije Asahije.
Veoma poželjni „Ekstremni kroketi“ su jedan od četiri tipa kobe goveđih kroketa dostupnih u Asahiji.
„Počeli smo da prodajemo naše proizvode putem interneta 1999. godine“, rekao je Nitta. „U to vreme smo ponudili Extreme Crokuettes“.
Odrastao u Hjogu, Nita je sa svojim ocem posećivao lokalne rančeve i aukcije govedine od malih nogu. Radnju je preuzeo od oca 1994. godine, kada je imao 30 godina.
Nakon nekoliko godina eksperimentisanja sa e-trgovinom, shvatio je da kupci oklevaju da plate pozamašnu sumu za vrhunsku govedinu na mreži. Tada je doneo hrabru odluku.
Pristupačni i ukusni
„Prodali smo Extreme Crokuettes po ceni od 270 JPI (1,80 dolara) po komadu… Samo govedina u njima košta oko 400 JPI (2,70 dolara) po komadu“, objasnio je Nita.
„Napravili smo pristupačne i ukusne krokete koji demonstriraju koncept naše radnje kao strategiju da kupci uživaju u kroketima, a zatim se nadaju da će kupiti našu kobe govedinu nakon prvog probanja.
Da bi ograničio finansijski gubitak u početku, Asahiia je svake nedelje proizvodila samo 200 kroketa u sopstvenoj kuhinji pored njihove radnje.
„Prodajemo govedinu koju su uzgajali ljudi koje poznajemo. Naša radnja prodaje samo meso proizvedeno u prefekturi Hjogo, bilo da je u pitanju govedina Kobe, svinjetina Kobe ili piletina Tajima. Ovo je bio stil radnje od pre nego što sam postao vlasnik“, rekla je Nita.
Od čega se prave kroketi
U stvari, Nittin deda se vozio do Sande – još jednog poznatog područja za uzgoj Vagjua u Hjogu – biciklom sa ručnim kolicima da bi sam pokupio proizvode.
„Od tog perioda naša radnja je imala veze sa lokalnim proizvođačima govedine, tako da nismo morali da ih nabavljamo izvan prefekture“, dodao je Nita.
Sastojci uključuju trogodišnju ženku Kobe govedinu sa A5 rangom i krompir koji se dobija sa lokalnog ranča.
Nitta je rekao da je ohrabrio ranč da koristi kravlje đubrivo za uzgoj krompira. Stabljike krompira će se zatim hraniti kravama, stvarajući ciklus.
Kako se proizvodnja menjala
Na kraju, njegov jedinstveni koncept privukao je pažnju lokalnog stanovništva i medija. Kada je početkom 2000-ih izašao izveštaj o Asahijinim kroketima, njihova popularnost je naglo porasla.
„Prestali smo da ih prodajemo 2016. godine jer je vreme čekanja postalo preko 14 godina. Razmišljali smo da zaustavimo porudžbine, ali smo dobili mnogo poziva sa zahtevima da ih nastavimo nuditi“, rekla je Nita.
Asahiia je nastavila da prima porudžbine za ove krokete 2017. godine, ali je podigla cenu.
„U to vreme smo podigli cenu na 500 JPI (3,40 USD)-540 JPI (3,65 USD) sa porezom na potrošnju. Ali otkako je počeo izvoz kobe govedine, cene junećeg mesa su se udvostručile, tako da se činjenica da proizvodnja kroketa pravi deficit nije promenila“, rekao je Nita. Takođe je povećana proizvodnja sa 200 kroketa nedeljno na 200 dnevno.
„U stvarnosti, Extreme Crokuettes su postali mnogo popularniji od drugih proizvoda“, nasmejao se Nita, smejući se sopstvenoj poslovnoj ideji koja gubi novac.
„Čujemo da bi trebalo da zaposlimo više ljudi i brže pravimo krokete, ali mislim da nema vlasnika radnje koji zapošljava radnike i proizvodi više da bi napravio veći deficit… Žao mi je što čekaju. Želim da brzo napravim krokete i pošaljem ih što je pre moguće, ali ako to uradim, radnja će bankrotirati.
