U armiji mališana koji se bore za novi dan i lepše sutra zbog teških bolesti je i malena Nađa Tufegdžić iz Vrbasa, rođena prevremeno 27. maja 2020. godine sa svega 710 grama, beba koja svakodnevno donosi mnogo radosti braći Urošu (6) i Vukašinu (4) i roditeljima.
Nađinoj mami, Sanji Furtuli, rečeno je da njena beba neće preživeti, ali desilo se čudo i uz pomoć vrsnih medicinskih stručnjaka ipak napreduje i strahovito hrabro krči put ka boljem sutra, međutim, bez podrške humanih ljudi to neće moći.
– Od trećeg meseca trudnoće sam morala da mirujem i ležim, ali sa nepunih šest meseci sam se porodila. Urađen je hitan carski rez u Novom Sadu i Nađu su odmah prebacili na intenzivnu negu gde je provela oko četiri i po meseca, od čega četiri u inkubatoru. Počela je da joj raste glavica i do tri centimetara na dan i spala je na 450 grama i opet smo krenuli sve ispočetka, a onda joj je ustanovljen hidrocefalus, ali i problemi sa plućima i retinopatija oka – kaže Nađina majka.
Njena beba dobila je i sepsu, stomak joj je rastao, gubila je na težini. Kada je konačno prebačena na neonatologiju ugradili su joj šant koji je, nažalost, procureo. Intervencija je ponovljena, ali opet je došlo do curenja i tek treći put, zahvaljujući prof. dr Aleksandru Milojeviću, šant je prebačen napred.
– Trebalo je da krenemo kući posle šest meseci, ali doktorka je rekla da je Nađa dobila infekciju očiju. Produžili su nam lečenje za još tri nedelje. Po treći put je dobila i sepsu i tek u oktobru, sedam meseci od rođenja stigle smo kući. To se dešavalo u vreme prvog kruga korone kada se nije smelo izlaziti ni na hodnik. Sinove i supruga sam gledala sa sprata i pričali smo samo telefonom, bilo je jako teško. Nikada neću zaboraviti kada mi je rečeno: Ona neće preživeti! – priseća se teških trenutaka majka.
Nađa ne hoda, kičmeni stub joj je jako slab, mora da radi stalno vežbe i tek sada je uspela pomalo da puzi.
– Divna je beba. Budi se nasmejana. Dr Milojeviću, dr Tanji Radovanović i još nekolicini lekara biću večno zahvalna jer su moju Nađu spasili. Gde god gazili sreće imali! Kažu mi i da nije više palčica već džepna beba, ali nadamo se da smo najgore pregurali.
Od dolaska kući hrabra beba je imala svake nedelje kontrole kod neonatologa i fizijatra i svaki dan mora da vežba. Trenutno joj nisu potrebni lekovi, a vežbe su joj jedini spas.
Roditelji kažu da se kod dece poput njihove Nađe konačna dijagnoza može utvrditi tek nakon druge ili treće godine.
– Pumpica koju ima u glavi je strano telo i sa tim se nikada ne zna. Radili smo pregled glave magnetom i anesteziju je jedva podnela jer ima jako malu težinu, samo 5,3 kilograma – kaže Sanja Furtula i dodaje da bi po korigovanom uzrastu, što znači oko tri meseca manje, trebalo uveliko da šeta, ali zbog male težine i slabosti stomačnih mišića Nađa to ne može.
Ne sme ni da sedi, nema ravnotežu. Zahvaljujući vežbama vidljiv je napredak i zbog toga joj je i potrebna finansijska podrška na humanitarni broj 3030 slanjem 1131 ili račune “Budi human”.
Nađa je ujedinila sugrađane u Vrbasu, za nju su organizovani i humanitarni bazari, ali za dalji oporavak je potrebno još novca.
– I pored vežbi u ambulanti i kod kuće sa njom vežbamo. Spas za nju su trenutno jedino vežbe. Mnogo voli svoju braću i oni nju, pomažu oko nje, naročito stariji sin. Ali, tu su i bake i deke, apsolutno su svi uz nju. Mnogo je umiljata. Ali, trebalo je i treba puno snage. Ponosim se mojom Nađom jer je čudo od deteta. Ako neka majka prolazi kroz teške trenutke samo neka gura i veruje u bolje sutra. Znam koliko je teško kada ti u devet sati kažu dete je stabilno, a u deset časova da je kritično! Treba da se držimo jedni uz druge, bitna je i saradnja majki. Ne plašite se, pokušajte što više hrabrosti i vere u bolje da sačuvate u sebi, jer naša deca sve osete, čak i preko inkubatora – poručuje Sanja Furtula.
