Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da počinje novi krug nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ i da će prvo izvlačenje biti 20. septembra na RTS, a poslednje 18. oktobra.
Mali je na konferenciji za novinare najavio da će u izvlačenju učestvovati svi računi izdati od 1. maja ove godine, kao i oni koji stignu u međuvremenu, a da će biti podeljeno pet stanova u naselju Zemunske kapije i 10 automobila „panda“.
„Nastavkom ove igre pokazujemo posvećenost daljoj borbi protiv sive ekonomije. Svest građana se mnogo promenila kada je u pitanju uzimanje fiskalnih računa i želimo da sa tim nastavimo, rekao je Mali.
Naveo je da skoro 400.000 ljudi već koristi aplikaciju za nagradnu igru i da je do sada pristiglo 137 miliona računa.
Mali je pozvao sve građane da učestvuju u nagradnoj igri i da uzimaju fiskalne računa i na taj način daju doprinos zajedničkim naporima u suzbijanju sive ekonomije.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je da je u samo tri ciklusa elektronske nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ učestvovalo više od milion umreženih građana koji su skenirali više od pola milijarde fiskalnih računa, i istakla da je ova nagradna igra jedna od ključnih mera za jačanje svesti poreske kulture u okviru nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
Jovanović je rekla da je u prethodnih deset godina taj program doprineo smanjenju obima sive zone sa 29 odsto na 21 odsto u BDP-u, omogućavajući da se milijarde evra vrate iz nelegalnih tokova u državni budžet.
„Ministarstvo finansija i Poreska uprava su imali sluha za inicijative privrede, ispravili su sistemske reforme u oblasti e-fiskalizacije i e-faktura, ali i u ništa manje važnoj oblasti paušalnog oporezivanja, sezonskog i freelance rada. I naša privreda je direktno podržala sprovođenje programa i podržala mere kao što je uvođenje subvencija za bezgotovinsko plaćanje, kroz inicijativu ‘Bolji način’ u saradnji sa GIZ-om“, rekla je Jovanović.
Ukazala je da taj program ističe ove godine i da je potrebno da se kroz javno-privatni dijalog izradi nova strategija za podršku legalnom poslovanju i fer konkurenciji do 2030. godine, i pozdravila spremnost Ministarstva finansija da radi na tome sa NALED-om.
Istakla je da digitalizacija i elektronska plaćanja treba da ostanu osnova svih reformi za bolje i predvidive uslove poslovanja, te da se za to NALED direktno zalaže, a to se poklapa i sa metodologijom koju će, kako je rekla, koristiti Svetska banka za rangiranje zemalja u novom godišnjem izveštaju koji se očekuje u oktobru.
Naglasila je da je ključno da se završi reforma parafiskalnih nameta kroz elektronsko plaćanje svih taksi i naknada, kao i da među prioritetima naše privrede ostaje suzbijanje rada na crno i zaštita prava radnika kroz proširenje portala za prijavu sezonskih radnika, kroz uređenje fleksibilnih i savremenih oblika angažovanja, preko rasterećenja najnižih zarada i uvođenja elektronskih bolovanje na kojima se opet aktivno radi.
„Potrebna su nam i inovativna rešenja za inspekcijski nadzor i problem sive ekonomije na internetu i u turizmu, i posebno ukazujemo na pitanje više od četiri miliona nepokretnosti koje su van adekvatne evidencije. To doprinosi sivoj ekonomiji, smanjuje budžetske prihode i blokira investicioni potencijal vredan desetine milijardi evra.
Ona je navela da treba unaprediti aplikaciju „Uzmi račun“, kao što je ministar pomenuo, sa ciljem da izvan nagradne igre, za čuvanje računa za potrebe garancije, mogu kroz aplikaciju da prate troškove i da upravljaju kućnim budžetom.
Savetnik u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) Zlatko Milikić istakao je da Nemačka više od decenije podržava napore Ministarstva finansija i Vlade Srbije u suzbijanju sive ekonomije i dodao da je nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ jedna od ključnih aktivnosti u tom smislu.
„Prethodne godine smo podržali unapređenje aplikacije ‘Uzmi račun i pobedi’ da uključi i bezgotovinska plaćanja, jer verujemo da su ključna u izgradnji fer i transparentne ekonomije, što potvrđuju ekonomske analize koje smo u međuvremenu sproveli. Ako bi bezgotovinska plaćanja u Srbiji dostigla nivo evropskog proseka, to bi uticalo na smanjenje obima sive ekonomije za 2,4 odsto BDP-a i donelo dodatnih pola milijarde evra godišnjih prihoda u budžet“, rekao je Milikić.
