Naslovna Dogadjaj POMAMA ZA LUX NJIVAMA! ZA 6 HEKTARA POLA MILIONA EVRA: Ko su...

POMAMA ZA LUX NJIVAMA! ZA 6 HEKTARA POLA MILIONA EVRA: Ko su kupci paprenih oranica kod Rume, Šida i Novog Pazara

PODELI
Foto: ilustracija

 Nije samo misteriozni Mađar odrešio kesu i hektar kod Bačke Topole platio 100.000 evra.

Jedna osoba je nedavno kod Novog Pazara kupila zemljište po ceni od 95.000 evra za hektar, druga je kod Rume pazarila njivu po ceni od 90.800 evra, a hektar su po ovoj ceni kupovale i domaće kompanije.

Prema informacijama lista, za šest najskupljih njiva, prošle godine je iskeširano tačno pola miliona evra. Tri njive, kod Bačke Topole, Novog Pazara i Rumenke, kupila su fizička lica po ceni koja se kretala između 90.800 evra za hektar do 100.000 evra , koliko je koštao u selu Gunaroš.

Tako je “neko” ko nema registrovan biznis u Rumenci kod Novog Sada pazario nešto više od 17 ari za 160.00 evra, dok je za njivu od 24 ara u mestu Dežava kod Novog Pazara iskeširano 23.000 evra.

Ništa manje, zemlju istovremeno nisu plaćale ni kompanije. Kako saznaje list, od šest naskupljih njiva u prošloj godini, tri su kupile firme i to po ceni od 84.000 evra koliko je koštao hektar kod Šida do 90.800 evra koliko je plaćen hektar u Pavlovcima kod Rume.

Prosečna cena

Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u okolini Novog Sada, Srbobrana, Bečeja ili Vrbasa istovremeno je i do desetak puta manja od iznosa koji je plaćan za pomenute najskuplje njive. Prema zvaničnim podacima ona se u ovim delovima kreće između 9.000 i 10.000 evra po hektaru, što je tri puta više nego u istočnoj i južnoj Srbiji.

U okolini Beograda oranice koštaju u proseku 5.000 evra po hektaru, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji do 4.000 evra za hektar, dok je na jugu i istoku srednja vrednost oko 3.500 evra po hektaru.

“Na cenu zemljišta ne utiče samo kvalitet zemlje, već različiti faktori”, kaže za list profesor Poljoprivrednog fakulteta Milovan Veličković. On ističe da cena zavisi od kategorije, kao i da je poljoprivredno zemljište po pravilu znatno jeftinije od građevinskog.

“Cena zavisi naravno od kvaliteta zemlje, lokacije, veličine poseda, ali i broja stanovnika okolnih mesta i blizine gradova. Bitno je i za koju kulturu je najpogodnija. Takođe, šta vredi to što je zemlja kvalitetna ako do nje nema puta”, tvrdi Veličković.

Poljoprivredno zemljište u vojvođanskom selu Gunaroš od jednog hektara, 11 ari i 65 kvadrata, kupilo je fizičko lice – Mađar koji živi u Srbiji. Naselje Gunaroš, skoro je potpuno naseljeno Mađarima. Oni su prema popisu iz 2002. godine činili 97, 2 odsto ukupnog etničkog sastava. Srba je tada, u ovom naselju sa ukupno 1.400 stanovnika, bilo tek osamnaest, Bunjevaca troje, Hrvata dvoje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here