Prvi april se tradicionalno obeležava kao Dan šale širom sveta, a ljudi zbijaju bezazlene šale i podvaljuju jedni drugima.
Po starom običaju svake godine na 1. april ljudi se međusobno šale i varaju jedni druge bezopasnim smicalicama, a nakon što nekoga nasamare obznane mu da je nasamaren aprililijem.
Zašto je baš prvi april izabran za Dan šale nema precizno objašnjenje. Jedna od najčešće pominjanih teorija vezana je za promenu kalendara u 16. veku. Do tada, u mnogim delovima Evrope, Nova godina se slavila oko 1. aprila. Međutim, kada je papa Gregor XIII uveo gregorijanski kalendar 1582. godine, Nova godina je zvanično pomerena na 1. januar.Oni koji su nastavili da slave u aprilu često su bili ismevani i nazivani „aprilskim budalama“.
Najranija povezanost između 1. aprila i smišljanja šala javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine.
U mnogim starim kulturama, kao što su Rimljani (festival Hilaria) i Kelti, postojali su festivali smeha i ludorija koji su se održavali krajem marta i početkom aprila. Ovi festivali su uključivali prerušavanje, šale i slavlje, što može biti koren modernog Dana šale.
U Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i francuskim govornim područjima Kanade i Švajcarske, tradicija 1. aprila poznata je kao „aprilska riba“ (april fish). Uobičajena šala je pokušaj da se neprimetno zalepi papirnata riba na leđa žrtve.
U 18. veku se za ovaj dan smatralo da vodi poreklo još od biblijske ličnosti Noja.
Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, prerano.
Danas je 1. april globalno poznat po bezazlenim šalama, a osim individualnih podvala, često se uključuju i mediji, kompanije i institucije koje plasiraju lažne vesti i zabavne prevare.
