Naslovna Srbija PRVI PUTNIČKI AUTOMOBIL U SRBIJI

PRVI PUTNIČKI AUTOMOBIL U SRBIJI

PODELI
Nesselsdorfer tip B koji se proizvodio 1902-1904 Foto: Dr. Killer/Wikipedia

S razvojem automobilske industrije krajem 19. veka, po evropskim metropolama počela su da se pojavljuju vozila izrazito bučnih motora koji su nadglašavali idilični zvuk konjske zaprege. Tako je i Srbija, nezaostajući mnogo za Evropom u to vreme, na samom početku 20. veka, dobila svoj prvi automobil, tadašnje tehnološko čudo.

Dana 3. aprila 1903. godine, u šest časova i dvadeset minuta ujutru, na peron beogradske železničke stanice stigao je mešoviti voz iz Beča, a sa njim i prvi automobil u Srbiji. Putnicima koji su se tog dana našli na železničkoj stanici u Beogradu, zastao je dah kada je iz jednog od transportnih vagona iskrcan upravo taj automobil.

Ponosni vlasnik dosad neviđene skalamerije u našoj zemlji bio je rentijer, Boža Radulović, sin poznatog beogradskog trgovca, Vojina Radulovića. Boža je završio industrijsku školu u Švajcarskoj i umesto da nastavi očev posao, on je iznenada upisao Vojnu akademiju koju je završio 1899. sa činom potporučnika.

Posao koji je njegovoj porodici doneo bogatstvo nije ga zanimao, ali je voleo da troši, pa je tako svoju novu igračku platio čak 17.000 kruna. U to vreme, dobre činovničke plate iznosile su oko 1.000 kruna, a za novac koji je potrošio na automobil, mogao je, kažu, da podigne veliku kuću u pristojnom delu grada.

Za razliku od današnjih automobila koji dolaze sa različitom opremom, automobil marke “Nesselsdorfer”, tip B, imao je vodom hlađeni dvocilindrični bokser motor sa 12 konjskih snaga.

Ovaj automobil, došao je u Srbiju sa fabričkim instruktorom koji je bio u obavezi da novog vlasnika obučava vožnju i mehaniku 45 dana. Međutim, Boža nije ni pomišljao na to.

On je prethodno zamolio svog prijatelja fotocinkografa, Sretu Kostića, da mu bude vozač i ovaj je pristao. Profesija fotocinkografa zahtevala je mirne i spretne ruke koje su dorađivale nesavršeno izrađene fotografije na pločama za štampu, pa je Boža pomislio da je Sreten savršena osoba za upravljanje tako komplikovanom spravom kao što je automobil.

Boža Radulović i njegov šofer imali su veliki problem oko nabavke benzina. Do tada potrebe za benzinskim pumpama nije bilo, tako da one nisu ni postojale. Benzin je mogao da se nabavi samo u apotekama i to u malim flašama i bio je izuzetno skup, a vlasnik prvog automobila ga je kupovao i mešao sa gasom. Pripreme za put su bile opširne i naporne. Gume su se prvo nosile kod satlera da ih dobro opšije, a na put se nije išlo bez žica, sulundara, cevi i slično.

Samo tri godine nakon što je uvezao prvi automobil, Boža Radulović je bankrotirao.

Kasnije se prepričavala jedna anegdota kada se automobil zaustavio ispred današnjeg Londona, a Boža bespomoćno gledao u ljude koji su sedeli u bašti jedne kafane. Tu se odnekud stvorio Stevan Sremac, koji je dobacio: Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu.

Prvi šofer Srbije, Sreta Kostić, promenio je brojne gazde, pa je tako od 1911. do 1915. bio lični šofer kralja Petra I Karađorđevića, a automobil koji je ušao u istoriju išao je od vlasnika do vlasnika i poslednji put je viđen u Skoplju gde mu se gubi svaki trag.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here