Naslovna Magazin Zdravlje Revolucionarno otkriće: Tim predvođen srpskom naučnicom uspeo da regeneriše oštećena pluća

Revolucionarno otkriće: Tim predvođen srpskom naučnicom uspeo da regeneriše oštećena pluća

PODELI
Foto: profimedia

U eksperimentu koji liči na naučnu fantastiku tim istraživača predvođen dr Gordanom Vunjak-Novaković i dr Metjuom D. Bačetom uspeo je uz pomoć kardiovaskularnog sistema svinje da obnovi teško oštećena pluća koja su hirurzi prethodno odbacili kao nepodobna za transplantaciju.

Tehnologija koju su razvili naučnici potencijalno bi mogla da dovede do drastičnog smanjenja lista za transplantaciju pluća. Ovo dostignuće objavljeno je u časopisu “Nature Medicine“, a o njemu su izvestili brojni svetski mediji.

Ako postoji način da se čak 40 odsto doniranih pluća koristi za transplantaciju, umesto dosadašnjih 20 odsto, lista čekanja za pluća mogla bi biti eliminisana“, rekao je dr Metju Bačeta, grudni hirurg Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.

Godišnje se u svetu obavi više od 6.000 transplantacija pluća, od čega više od trećine u SAD. Pandemija koronavirusa verovatno će povećati potrebu za transplantacijom, jer teško bolesni pacijenti mogu pretrpeti trajno oštećenje pluća. Tako su u junu doktori u Čikagu presadili pluća jednoj 20-godišnjoj pacijentkinji koja je bila teško pogođena Covidom-19.

Za pacijente koji čekaju transplantaciju frustrirajuće zvuči da samo 20 odsto doniranih pluća ispunjava medicinske uslove za presađivanje, što znači da ima mnogo manje organa nego ljudi koji su na listama čekanja.

Lekari mogu da pokušaju da ‘obnove’ oštećena pluća pomoću ‘ex vivo’ plućne perfuzije (EVLP), ali čak i tada mnogi ne uspeju“, rekla je dr Gordana Vunjak-Novaković, profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

Gordana Vunjak-Novaković, poreklom iz Srbije, vodi laboratoriju za matične ćelije i tkivno inženjerstvo u SAD gde već dugo živi, a ostvarila je i uspešnu naučnu karijeru. Poslednjih godina, između ostalog, bavi se i regeneracijom pluća koja su zbog lošeg kvaliteta nepogodna za transplantaciju.

Kako je došlo do revolucionarnog eksperimenta?

Timovi dr Vunjak-Novaković i dr Bačete osam godina rade na razvoju tehnologije koja bi mogla da regeneriše oštećena pluća.

U ovom slučaju, šest pluća pacijenata kojima je dijagnostikovana moždana smrt bila su ponuđena za transplantaciju, ali su ih u svim medicinskim centrima odbili zbog lošeg kvaliteta. Pluća su bila oštećena, natečena i ispunjena tečnošću, baš kao i 80 odstno onih koja se “nude” za transplantaciju.

Svaka pluća naučnici su stavili u plastičnu kutiju i pričvrstili za respirator kako bi “disala”. Potom su pluća povezali sa kardiovaskularnim sistemom anestezirane svinje uz pomoć vene u njenom vratu.

Tako je svinjska krv tekla kroz krvne sudove u ljudskim plućima, hraneći ih i uklanjajući otpadne proizvode. Naučnici su u kardiovaskularni sastav dodali i imunosupresive koji sprečavaju odbacivanje stranih tkiva.

Ranija istraživanja dr Vunjak-Novaković pokazala su da takav postupak ne izaziva oštećenja na svinjama. U jednom prethodnom eksperimentu, svinje su mogle da se kreću, igraju se igračkama i jedu, dok su bile povezane sa uređajem.

Rezultati eksperimenta

Iako su pre eksperimenta pluća izgledala kako da odumiru, nakon 24 sata povezanosti sa svinjama dogodilo se čudo. Pluća su se oporavila, a laboratorijski testovi koje su uradili dr Vunjak-Novaković i njeni saradnici potvrdili su da su ih oživeli.

Svinja je uspela da održi pluća živim i omogućila im da se oporave“, rekao je dr Bačeta.

Naučnici koji nisu učestvovali u istraživanju kažu da su fascinirani.

To je izvanredno. Očekivao bih da će pluća biti uništena, ali zapravo uopšte ne izgleda tako“, rekao je naučnik Džeremi Filds.

Svinjska krv ima i prednosti i nedostatke u odnosu na pacijente, ističu istraživači. Na primer, svinje nose viruse, a njihove krvne ćelije mogu izazvati imunološke reakcije kod pacijenata. U budućnosti svinju bi mogao da zameni pacijent koji čeka transplantaciju.

Pluća predviđena za transplantaciju bila bi pričvršćena za respirator u bolničkoj sobi i sa pacijentom koji čeka transplantaciju. Tako bi pacijent koji čeka transplantaciju sam reanimirao donirana pluća.

Sistem zvuči poput naučne fantastike. Zamislite pacijenta koji čeka transplantaciju spojenog na pluća u kutiji, koja ‘dišu’ pomoću respiratora. Ali, ovaj rad stvarno pokazuje da je to moguće“, rekao je Zakari N. Kon, direktor centra za transplantaciju pluća Medicinskog centra “Langon” Univerziteta u Njujorku.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here