Naslovna Srem Fruška gora Seča drveća na Fruškoj gori – planski zbog obnove ili prekomerno i...

Seča drveća na Fruškoj gori – planski zbog obnove ili prekomerno i zbog profita?

PODELI

Da li se u Nacionalnom parku Fruška gora drveće seče planski, zbog obnove šuma, ili prekomerno i zbog profita? Planinari i ekološka udruženja iz Novog Sada upozoravaju na teške mašine i naslagana debla koja zatiču u raznim delovima Nacionalnog parka, dok iz njegove uprave odgovaraju – u pitanju je negativna kampanja zasnovana na paušalnim ocenama.

Ovo nije stovarište drvne građe. Ovo je Nacionalni park Fruška gora – izuzetna prirodna celina pod zaštitom države. A ovo je seča obnove šuma, kažu u upravi Nacionalnog parka. Za dugogodišnjeg planinara, takvo objašnjenje je neshvatljivo.

“Ima puno scena ovakvih, ali nikada nije bila baš u tolikoj meri ova seča. Ovo je sada prevršilo svaku meru. Vidite i sami šta ste snimili i koliko je tu drveta. Šta mislite koliko je još izvučeno pre nego što ste vi došli?”, kaže planinar Dušan Tomić.

Odgovor je 18 hiljada kubnih metara drvne mase od početka godine. Od 1. oktobra, kada je počela seča obnove, i više. U upravi Nacionalnog parka kažu – ta seča trajala je do kraja marta, pa su zato debla vidljivija. Dušan navodi – obilazio je razne nacionalne parkove, ali takve scene nije viđao.

“U nacionalnom parku nema takve seče. Tamo drvo kad padne na planinarsku stazu, dođu oni šumari ili rendžeri, već šta su.. sklone ono deblo i to drvo ostaje tamo”, kaže Tomić.

Da opravdanja nema, navode i u Zelenoj patroli. Sa kolikim se ekološkim problemom Fruška gora suočava jasno je, kažu, kada se tome dodaju divlje deponije, divlja gradnja, saobraćaj, požari i industrijsko zagađenje.

“Ne postoji adekvatno objašnjenje koje može da opravda seču drveća u nacionalnom parku. Postavlja se pitanje da li će to ostati nacionalni park ako se tako nastavi. Čak i tamo gde su sadili, oni ne održavaju to područje. Te sadnice se zapuste”, kaže Milica Alavanja iz Zelene patrole.

Na takve zamerke iz Nacionalnog parka odgovaraju – šume se ne obnavljaju sadnjom stabala, već iz semena šumskog drveća, a sadnja je samo pomoćni vid. Dodaju da postoji strogo propisana zakonska procedura po kojoj se može poseći stablo, kao i mehanizam kontrole. A za nju je zadužena šumarsko-lovna inspekcija koja ove godine nije primila nijednu prijavu za nelegalnu seču.

Nacionalni park dužan je da se pridržava “Osnove za gazdovanje šumama”, odnosno desetogodišnjeg plana koji propisuje koja je dozvoljena norma za seču šuma. Međutim, poštovanje te norme ovde nije ključni problem.

To je činjenica da je seča šume osnovni izvor finansiranja Nacionalnog parka, pojašnjavaju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

“Oko 80 odsto prihoda Nacionalnog parka se ostvaruje sečom šume i to vam sve govori. Jednostavno, tako je postavljen sistem. Govorimo o javnom preduzeću koje ima kontradiktornost u samom zadatku koji mu je poveren”, kaže stručni saradnik za zaštitu šuma Alen Kiš.

Osnovano je da čuva šume, a primorano da zarađuje njihovom sečom. I tako će biti sve dok država ne promeni pristup, to jest dok ne izdvoji novac koji bi sačuvao drveće.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here