Naslovna Srem Šid Sistemskog nasilja u Srbiji nad izbeglicama nema

Sistemskog nasilja u Srbiji nad izbeglicama nema

PODELI
Foto: danas

U prihvatnom centru za migrante u Somboru, na graničnom prelazu Sot u prihvatnom centru „Principovac“ i prihvatnom centru „Adaševci“ u Šidu tokom zimskih uslova nema dovoljno mesta za izbeglice.

Ljudi spavaju u velikim šatorima, koji se nedovoljno greju, jer to nisu šatori za smeštaj tokom zime. U nekim drugim prihvatnim centrima nema tople vode, grejanja… Srbija definitivno nema kapacitete da prihvati sve izbeglice koje se trenutno nalaze u našoj zemlji, ističe u razgovoru za Danas Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić nedavno je izjavio da je kroz Srbiju do sada prošlo više od 1,5 miliona migranata, „a možda je za to vreme njih 150 dobilo azil“. Đurović za naš list ističe da je teško pričati o ukupnom broju izbeglica, s obzirom na to da sistem nema evidenciju o svima koji prođu kroz Srbiju.

„Prema podacima našeg Centra, u 2019. je najmanje 37.000 ljudi ušlo u Srbiju, a od toga je najveći broj njih prošlo dalje. To su grube procene, odnosno podaci sa terena koje mi svakodnevno prikupljamo. Od tog broja, nešto više od 12.000 ljudi je izrazilo želju za azilom u Srbiji, a svega njih je 32 dobilo azil do 1. decembra prošle godine“, naglašava Đurović i dodaje da sistem azila nije funkcionalan, „jer imamo ljude koji nemaju rešen pravni status“.

* Većina izbeglica i dalje želi da samo prođe kroz Srbiju, zar ne?

– Da. Ali, postoji stabilan broj ljudi koji želi da ostane. Međutim, okolnosti su takve da ih u tome odvraćaju uslovi za smeštaj i spore procedure dobijanja azil.

* Kako onda ocenjujete državu Srbiju u rešavanju migrantske krize?

– Država je u stanju da odgovori hitnim humanitarnim potrebama, ali ako se trend dolaska ljudi poveća, onda nećemo biti u stanju da prihvatimo sve, jer nema dovoljno kapaciteta za smeštaj ljudi. Sve preko 6.000 ljudi za Srbiju predstavlja problem. Imamo sistem koji nije u stanju da utvrdi ko je izbeglica a ko nije, i ako je neko izbeglica da mu potom pruži adekvatnu zaštitu da ostane ovde i nastavi život u Srbiji.

* Kako će onda 2020. da izgleda kada je reč o migrantskoj krizi?

– Nisu neka svetla predviđanja, jer je ceo sistem u Srbiji zasnovan na pretpostavci da ti ljudi hoće da nastave dalje. Mnogi od njih žele da nastave, ali su sprečeni fizički zbog tretiranja drugih zemalja. I onda vrlo često dugo borave kod nas. LJudi su zaglavljeni u Srbiji i mi na to moramo da imamo odgovor.

* Da li ima slučajeva nasilja nad izbeglicama kod nas?

– Sistemskog nasilja u Srbiji nad izbeglicama nema kao u Hrvatskoj i Mađarskoj. Međutim, postoje pojedinačni slučajevi. Kada se neko nalazi u neregulisanom položaju, onda bude meta različitih ljudi. Izbeglice se plaše da prijave policiji zloupotrebe jer su ovde nelegalno. Ako nemaju pravni status, onda su sva prava teško ostvariva – pravo na smeštaj, obrazovanje, zaposlenje…

Tabloidi često pišu negativno o izbeglicama i migrantima.

– To je senzacionalističko izveštavanje. Mene više zabrinjava to što političari počinju da zloupotrebljavaju ovu temu i koriste netačne informacije. To je najopasniji scenario, jer u tome vide političke poene. S druge strane, institucije moraju momentalno da reaguju u takvim situacijama, da pruže ljudima objašnjenje šta se dešava i šta će se dešavati.

Ovde nedostaje jasna strategija šta ćemo mi sa migracijom. Bez strategije nikakvo rešavanje problema nije moguće. Takođe, mi migraciju treba da vidimo kao priliku. Tu ima ljudi koji žele da ostanu u Srbiji i za koje ima mesta. O tome se uopšte ne razmišlja, već se na migrante gleda samo kao na ljude koji će kroz našu zemlju proći.

To se neće desiti, Srbija će biti pogođena migracijom dugoročno. Ako žmurimo na ovaj problem, imaćemo ogromne socijalne i druge probleme, poput Grčke i nekih zemalja koje su bile nespremne za problem migracije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here