Uz izradu mozaika bavila se crtežom tušem i akvarelom, uglavnom cveća, morskih algi, pejzaža, a kao postmodernista eksperimentisala je papirom na kome je radila
Snežana Marinković (1949–2007) bila je prva srpska mozaičarka. Pored mozaika, bavila se crtežom i akvarelom, slikajući mitski biljni i životinjski svet, zemno i morsko bilje, cveće, lišće, plodove, ptice, leptire, puževe, školjke, ribe, insekte, godišnja doba, letnje noći, „kapi tišine”, praskozorja, „zvezdana raskršća”, „odbleske pojavnosti”…
Završila je 1972. godine studije Likovne akademije u Beogradu u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Nakon toga upisala se na studije mozaika kod profesora Bože Prodanovića, koje je okončala 1975. godine.
Tokom studija i kasnije posećivala je zemlje s tradicijom mozaika, posebno Grčku i Italiju, kao i lokalitete bivše Jugoslavije i manastire Srbije.
Pred kraj života dvaput je gostovala u Maroku, upoznajući se s njegovim mozaicima i na samostalnoj izložbi predstavljajući svoja dela Marokancima svoje.
Ostvarila je stotinak mozaika. Izlagala ih je u bivšoj Jugoslaviji i na samostalnim izložbama u Štutgartu, Kelnu, Frankfurtu, Parizu, Torunju. Radila je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kao vrsni restaurator-konzervator.
Posle smrti, Snežanini mozaici prikazani su 2018. u Kući legata, zahvaljujući Petru Vujoševiću, članu udruženja „Ametist”.
Dve njene poslednje izložbe mozaika, crteža i akvarela priredila je istoričarka umetnosti Ljubica Jelisavac Katić – prvu u Prodajnoj galeriji Beograd, predstavivši istovremeno svoju iscrpnu naučnu studiju ilustrovanu mnoštvom fotografija, naslovljenu sa Snežana Marinković, s tekstom na srpskom i engleskom, dok je 5. oktobra otvorila izložbu sličnog sadržaja u Biblioteci grada Beograda (trajala je do 15. novembra), povodom četrdesetogodišnjice njenog rada.
