Dok je proizvodnja jabuke u Srbiji i svetu u ekspanziji, pojedinih voćnih vrsta poput krušaka nema dovoljno na tržištu. Za kruškom postoji tražnja, naročito na velikim tržištima, poput Rusije. Nedavno je postignut sporazum dvaju ministarstva poljoprivrede, srpskog i ruskog, pa se kruška, nakon tromesečnog zastoja, ponovo može izvoziti. Primera radi 2010. godine izvoz kruške je bio simboličan, a 2016. je izvezeno oko 13 hiljada tona.
Proizvodnja voća i vinove loze je osnovna delatnost gazdinstva Ačanski i Lalović u kojem je posao raspoređen na dve generacije. Mlada generacija se pre nekoliko godina opredelila za proizvodnju kruške koju su prepoznali kao deficitarnu voćnu vrstu i to za početak na površini od 1 hektara.
Prema rečima Jelene Lalović, iz sremskog sela Banoštor, od poljoprivrede se može živeti, samo morate da znate kako. Ona dodaje da morate biti obrazovani i upućeni u posao i da poljoprivreda traži mnogo uloženog kapitala kao i da su to dugoročne investicije. Lalovićeva preporučuje onima koji imaju zemlju, ili su je nasledili od nekoga, da se bave poljoprivredom.
Parcelu za sadnju krušaka je Jeleni i njenom suprugu ustupio otac, koji je vrsni vinogradar. Pošto kruška sazreva ovih dana, ni poslovi u vinogradu, koji predstoje, neće trpeti, tvrdi Jelena koja je po struci agroekonomista, ali se izveštila i u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji. Ona objašnjava da su konkurisali preko pokrajinskih kredita za subvencije.
U voćnjaku ove porodice mlađa generacija čini sve kako bi se podigao prinos i proizvela što kvalitetnija roba za srpsko, ali i za izvozno tržište. Velikim angažmanom i posvećenošću trude se da prevaziđu probleme u proizvodnji, pre svega u pogledu zaštite, koja je ove godine bila intenzivnija nego ranije.
* Vest objavljena u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta AP Vojvodina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
