Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sretenje Gospodnje kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela novorođenog Hrista u hram.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi 40. dana od Božića. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 2. februara, dok crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, proslavljaju 15. februara.
Na današnji dan postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi, uplašeni od sopstvene senke, vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Etnolog Zavičajnog muzeja u Rumi, Jelena Arsenović, kaže da su u tradiciji ne samo našeg naroda, već i svih indoevropskih naroda, zastupljena takozvana narodna gatanja. Ona su uglavnom vezana za vremenske periode i vremenske prilike, te je verovatno da su ljudi tog vremena bili dobri poznavoci prirodnih ciklusa, te su svoja proročanstva vezivali za određene vremenske periode. Sama odrednica kaže da su od tog doba dani postajali duži, a noći kraće, što predstavlja predznak promene vremena, te se to lako uklopilo u narodnu tradiciju.
Takođe, postoji verovanje da, ukoliko na Sretenje bude sunčano i medved koji se probudi iz zimskog sna ugleda svoju senku, uplaši se i vrati se ponovo u pećinu, to znači da će zima još potrajati. Dok, ukoliko bude oblačno vreme i medved se ne uplaši svoje senke, to znači da će zimi uskoro doći kraj.
Proročki karakter kod našeg naroda vezan je za posmatranje prirode i promena u njoj. Ljudima je bilo jasno da se vreme menja, pa su određenoj pojavi davali mističko značenje kako bi je bolje razumeli i objasnili, zaključila je Arsenović.
