Neki roditelji se često pitaju kako to da neko uspeva da ga deca slušaju i čuju, da su lepo vaspitana, a njima to ne polazi za rukom nikako.
Međutim, malo je onih koji shvataju da osnovni uzrok dečije nesposlušnosti zapravo leži u odnosu sa decom, doslednosti, postavljanju jasnih granica i davanju obaveza koje bi dete trebalo da ispuni još od malih nogu, kako bi steklo radne navike i odnos prema obavezama.
– Za svaki uzrast od tri godine pa nadalje postoji nešto što može da bude detetova obaveza, a ako vi sve radite umesto njega onda se nemojte pitati zašto je razmaženo i neposlušno – kaže za Telegraf psiholog Marija Ristić.
Ona navodi situacije koje roditelji čine, a koje decu dovode do neposlušnosti i savetuje kako da se prevaziđu.
– Rekli ste im da raspreme sobu, a oni su za uzvrat odgovorili sa – evo sada ću. Nemate strpljenja i na kraju umesto njih pokupite igračke i pospremite nered. Verujte da im time niste učinili nikakvu uslugu, a sebi još manje.
Ako žurite ostavite nered, a onda kada nađete vremena dajte im zadatake ko šta ima da uradi i objasnite zašto je to važno. Insistirajte na tome i uvedite neku sankciju za nešto što je njima važno, ako ne ispoštuju vaš zahtev. Deca moraju da nauče da mogu da imaju posledice zbog bezobraznog ponašanja – navodi psiholog.
Da li su kazne poželjne u vaspitanju?
Upitana da li je kazna poželjna u vaspitanju, ona odgovara:
– Ako na vreme niste počeli da usmeravate decu, kao način korigovanja ponašanja, primerene ankcije mogu da budu vrlo korisne – objašnjava Ristić.
Kako navodi, razmažena deca su pravi „mali majstori manipulacije“.
– Recimo, verovatno ste bili očevici situacija u kojima deca naređuju roditeljima i ponašaju se kao da su oni ti koji vaspitavaju. Vrlo uspešno roditeljima nameću osećaj krivice. Ako se vaše dete tako ponaša, trebalo bi da ga zaustavite, jer ono mora da zna svoju ulogu u porodici i da ste vi ti koji imate kontrolu nad situacijom – objašnjava psiholog.
Ne kupujte sve na šta „pokažu prstom“
Ona navodi da je jedna od većih grešaka koju mnogi roditelji čine i koja deci daje mogućnost za stalno nezadovoljsto i ta što im se ispunjava svaka želja i kupuje sve što „pokažu prstom“.
– Nemojte biti smo dobra vila koja će po svaku cenu ispuniti sve ono dete poželi, jer dugoročno to mu ne donosi dobro. Granice su potrebne svima, a naročito deci u vaspitanju i one se njima nužno ne moraju sviđati, ali ih je neophodno postaviti u najboljem interesu deteta – navodi psiholog.
Sagvornica Telegrafa ističe da je u postavljanju granica veoma važna saradnja oba roditelja bez obzira da li oni žive zajedno ili su razvedeni.
– Ključ kod postavljanja jasnih granica je da roditelji sarađuju. Ne može jedan da postavi granice, a drugi da popušta detetu i ruši ih. To je kontraproduktivno, onda one ostaju na nivou sugestija, koje mogu, a i ne moraju da ispoštuju.
Znači, jasno mu zajedno stavite do znanja šta može da gleda od filmova, sluša od muzike, ali i igra od igrica. Budite direktni u objašnjenima zašto ne može da dobije sve što zamisli ili poželi. Granice se naravno menjaju sa odrastanjem – ističe Ristić.
Ona je navela da deca, ako su naviknuta da im se ispunjava sve što požele, umeju da imaju veoma neprijatne reakcije, poput onih da se histerično valjaju po podu ili vrište.
– Nemojte im kupovati pažnju stvarima koje žele, već im je pružite kroz emocije i posvećenost – savetuje psiholog.
Doslednost roditelja je jedna od tajni dobrog vaspitanja
Ona navodi da je mnogo važno da roditelji ne popuštaju i dopuštaju deci da izbegavaju obaveze.
– Deca često, zato što im tako padne na pamet, odustaju od sportova kojima se bave i treninga. Ukoliko za to postoji stvarni i realan razlog onda je to u redu. Ali rečenica – dosadilo mi je i nije mi više intreresantno, ne bi nikako trebalo da bude nešto pred čim ćete popustiti. Neka istraživanja su pokazala da vanškolske aktivnosti omogućavaju deci da nauče važne životne lekcije – ističe psiholog.
Ristić zaključuje da je pored sveg navedenog i bezuslovne ljubavi, još jedna stvar presudna za to da deca budu lepo vaspitana.
– To je doslednost roditelja. Česte su situacije u kojima roditelji kazne dete, pa kaznu smanje ili je ukinu. Time detetu šalju poruku da to što su rekli i ne znači mnogo. Budite dosledni u onome što kažete i zahtevate – poručuje psiholog.
