Proslavi Dana Opštine Ruma i svečanoj sednici SO Ruma je prisustvovao i Damir Zobenica, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine koji je predočio i istorijske činjenice o značaju Srema u istoriji srpskog naroda.
Presto Svetog Save 1233. godine nasledio je Sveti Arsenije Prvi Sremac, arhiepiskop srpski, posle pada Srpske despotovine 1459. godine su na području Srema srpski despoti Brankovići nastavili državno-pravni i nacionalni kontinuitet srpske države, središte srpske duhovnosti smešteno je u Sremu od 16. veka kada je osnovana Eparhija Sremska, a prva srpska gimnazija u Sremskim Karlovcima osnovana je 1791.godine. Sremci su prvi pritekli u pomoć prilikom izbijanja Prvog srpskog ustanka, Sremski dobrovoljački odred je 1914-1915. godine branio Beograd.
“Nije čudno što je Srem bio prvi u junaštvu i patriotizmu što se tiče nas Srba. Veliki narodni zbor u Rumi pre sto godina združio je vekovima rastavljenu braću i smirio je duhove sa Legeta, pale u Revoluciji 1848-1849.godine, ovenčao je slavu dobrovoljaca, doneo pravdu i ostvario istorijsko pravo. Ovaj zbor je dao povoda za prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji koji će se desiti dan kasnije u Novom Sadu. Danas srećni i zadovoljni možemo podneti izveštaj našim precima, da je Vojvodina srpska i da se razvijamo i gradimo”, rekao je Damir Zobenica.
Praznik je Rumljanima čestitao i Đorđe Milićević, potpredsednik pokrajinske Vlade.
Milicevic”To je bila prva formalna politička odluka o sudbini jednog dela tada već bivše Habzburške monarhije, neslavno propale u Prvom svetskom ratu koji je baš ona i izazvala. Bila je to i odluka koja je bila putokaz poslanicima Velike narodne skupštine Bačke, Banata i Baranje. Ne treba zaboraviti da je u trenutku održavanja zbora u Rumi trajala još uvek jaka i zakulisna borba političkih lidera vojvođanskih oblasti da li u buduću državu Srba, Hrvata i Slovenaca ući preko Narodnog vijeća u Zagrebu ili direktno prisajedinjenjem Kraljevini Srbiji. Ta dilema je baš ovde u Rumi energično presečena 24. novembra 1918. godine čime je trasiran put kojim će krenuti i poslanici Velike naradne skupštine ostalih vojvođanskih oblasti. Takvom stavu doprinela je mudrost i vidovitost dr Žarka Miladinovića i drugih narodnih vođa iz Rume i mesta iz Srema i ovo je prilika da im odamo zasluženo priznanje. To su bila načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta generacijama koje dolaze, rekao je Đorđe Milićević.
Ta odluka je, kaže Milićević u Vojvodini dobila svoju istorijsku potvrdu, jer Vojvodina je za to vreme u Srbiji ostvarila nezamisliv prosperitet u svim oblastima, kojim ide i danas.
