Naslovna Dogadjaj Tartufi skuplji od života

Tartufi skuplji od života

PODELI
Foto: Ilustracija/ SD

Žandarmerija čuva šume u okolini Sremske Mitrovice kako bi sprečila sukobe meštana zbog gljiva

Pripadnici Žandarmerije obavljaju pojačanu kontrolu u šumama na području Sremske Mitrovice zbog nesvakidašnjeg problema – učestalih sukoba meštana zbog tartufa.

Kao da je malo to što ljudi u našoj zemlji stradaju u obračunanima narko-klanova, pa sad još treba da se ubijaju i zbog skupocenih gljiva.

U Srbiji je sve više tragača za tartufima, a zbog nedostatka regulativa koje uređuju ovu oblast, sve se dešava u sivoj zoni, zbog čega dolazi do obračuna među tartufarima.

Pre nekoliko dana, održan je hitan sastanak u policiji u Sremskoj Mitrovici na kome su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović i načelnik Policijske uprave u tom gradu Đuro Mandić. Na sastanku je razmatrana aktuelna bezbednosna situacija u Sremskoj Mitrovici, a sve zbog krvavih obračuna tartufara.

Ministar Vulin je naglasio da uz borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, policija prioritetno i efikasno mora reagovati i u ovakvim slučajevima (opšteg kriminala), koji u najvećoj meri pogađaju građane.

Slučaj koji je upalio crvenu lampicu u vezi sa tartufima dogodio se 6. decembra kada su u ataru sela Jarak kod Sremske Mitrovice hicima iz vatrenog oružja ubijana braća Predrag (43) i Stanislav Jeličić (37) iz Futoga. Osumnjičeni za ovo ubistvo su braća Dejan E. (38) i Nebojša E. (35) i oni se trenutno nalaze u pritvoru.

Braća Jeličić iz Futoga ubijena su u šumi kod sela Jarak. Sumnja se da je do incidenta došlo nakon svađe Predraga i Stanislava sa braćom Dejanom i Nebojšom, tokom potrage za skupocenim gljivama. Navodno su se najpre verbalno, a potom i fizički sukobili prilikom čega su korišćeni ašovčići i motike za pronalaženje tartufa. Prema nezvaničnim informacijama, Dejan je u jednom trenutku izvadio pištolj za koji nema dozvolu, ispalio nekoliko metaka i u šumi usmrtio braću iz Futoga.

Nekoliko dana nakon ovog zločina, tragač za tartufima N. S. (28) čuo je jak prasak u šumi kod Kupinova dok je tražio gljive. Uplašen, jer je mislio da je neko pucao na njega, pozvao je policiju. Inspektori su odmah izašli na mesto poziva, ali nisu našli ni čaure niti drugi dokaz da je bilo ko pucao u berača. Policija je potom utvrdila da je nepoznata osoba bacila petardu u blizini ovog tartufara.

Kako nezvanično saznajemo, broj tartufara u Srbiji porastao je na oko 5.000. Nije neuobičajeno da na mestima gde bi moglo biti tartufa, domaći lovci na ove gljive sretnu i strane državljane koji su u potrazi za tartufima. Ove situacije su uvek „naelektrisane” i na ivici sukoba.

Fruška gora jedna je od omiljenih destinacija lovaca na ove gljive u našoj zemlji. Tragača je sve više i u ostatku zemlje: na Deliblatskoj peščari, planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, Obedskoj bari, te u blizini reka Bosut i Lug.

Kako saznajemo u carini, tartuf je zaštićen nacionalnim propisima zbog čega je potrebna posebna dozvola za njegov izvoz. Rekordna zaplena ove gljive u Srbiji dogodila se u martu 2017. kada je na graničnom prelazu Batrovci sprečen pokušaj šverca više od 44 kilograma crnog tartufa. Vozač kamiona, koji je uhvaćen u pokušaju šverca, prevozio je vino u Italiju, a gljive je poneo da bi ih tamo prodao. Vrednost ovih crnih tartufa procenjena je na više od 22.000 evra.

Crni tartuf izuzetno je skupa i retka gljiva, koja raste pod zemljom u dubini i do pola metra. Mnogi je tretiraju kao „podzemno blago”, a moguće je otkriti je samo uz pomoć specijalno dresiranih pasa. Cena crnog tartufa zavisi od vrste, klase i veličine. Kilogram na svetskom tržištu je oko 500 evra, a osim Francuske za koju mnogi smatraju da je kolevka ove gljive, plantažno se gaji u Italiji i Španiji. Tartuf ima vrlo specifičan miris i ukus i važi za veoma jak afrodizijak. Gastronomi širom sveta još ne mogu da se slože da li je to namirnica ili začin. Ova gljiva se termički ne obrađuje i ne pere se. Pre upotrebe se očisti posebnim četkicama.

Najcenjenija vrsta je beli tartuf i on postiže najveću cenu na tržištu. Dok je crni tartuf moguće zasaditi i veštački uzgajati, beli se ne može dobiti veštačkim putem.

Istra u Hrvatskoj takođe je poznata kao područje gde rastu tartufi. Početkom 1896, zahvaljujući kralju Milanu Obrenoviću koji je uvezao pse za traženje ovih gljiva, u Srbiji je otkriveno i prvo nalazište tartufa u šumi Koviljači, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca.

Danas se na tržištu može naći mnogo različitih skupocenih proizvoda sa aromom tartufa kao što su ulja, rakija, so, namazi, čokoladne kuglice…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here