Svaki roditelj sebi je u jednom trenutku postavio pitanje koja je to ključna stvar koju treba da uradi da bi deci usadio mentalnu snagu.
Psihoterapeuti se često susreću sa tim pitanjem, a mentalna snaga je od izuzetne važnosti za svakog pojedinca. Da biste razvijali mentalnu snagu, ključno je obratiti pažnju na tri faktora: na način na koji razmišljate, način na koji osećate i način na koji reagujete. Ako mislite na širokom planu, ako radite na tome da se osećate dobro i ako reagujete hrabro, vežbate mentalne „mišiće“. Kao i za svaku drugu vežbu, i za ovu je potrebno vreme i trening.
Ejmi Morin, psihoterapeutkinja i urednica časopisa Verywell Mind, kao i autorka brojnih knjiga, između kojih je i „13 stvari koje mentalno jaki ljudi ne rade“, otkrila je sedam ključnih stvari koje mentalno jaka deca uvek rade.
JAČAJU SAMI SEBE
„Ako vam dete kaže: „Moj prijatelj je dobio bolju ocenu od mene i osećam se loše“, suštinski ono nekome drugom ustupa moć nad sopstvenim emocijama“, kaže ova psihoterapeukinja, zapažajući da deci koja se osećaju snažnima samopouzdanje ne zavisi od drugh. Takva, mentalno jaka deca, uspevaju da budu dobro raspoložena i kada neko pokuša da svoj bes iskali na njima.
Kako da usadite detetu ovu naviku? Smislite fraze koje može da ponavlja sebi. Koristite reči koje će im pokazati da oni biraju šta će misliti o sebi i kako će se ponašati, bez obzira na to šta njihova okolina radi. Tako ćete mu pomoći da udavi negativne glasove u glavi koji mu guše potencijal.
Ejmi Morin navela je i nekoliko takvih fraza:
– Sve što mogu je da radim najbolje što umem.
– Dovoljno sam dobar.
– Biram da danas budem srećan.
PRILAGOĐAVAJU SE PROMENAMA
Bilo da je to promena škole ili činjenica da u toku pandemije više ne mogu na igralište sa drugarima, promena svima teško pada. Međutim, mentalno jako dete shvata da promena može da im i pomogne da ojačaju, čak i kada im se ta promena ne dopada.
Zato obavezno imenujte svoje emocije. Niko ne reaguje dobro na promene, ali često je dovoljno imenovati emociju da ona bude manje bolna. Većina nas, nažalost, ne obraća previše pažnje na svoje emocije. Čak i kao odrasli, mnogo energije ulažemo da suzbijemo svoja osećanja.
Zato, kada je vaše dete suočeno sa promenom, navedite ga da detaljno razgovarate o njoj i pomozite mu da definiše šta tačno oseća.
MENTALNO JAKA DECA ZNAJU KADA DA KAŽU „NE“
Svako od nas povremeno ima problem da se pobuni, da kaže „ne“ ili da objasni kako se oseća. Međutim, ima situacija kada treba izabrati da ne kažemo „da“ ako to ne mislimo.
Deca često imaju problem da kažu „ne“. Ohrabrite ih da to rade i vremenom će im to biti lakše.
Probajte „test odustajanja“. Kada vaše dete treba da donese odluku i kaže „da“ ili „ne“, a ne može da odluči, pitajte ga čega će se odreći ako kaže „da“. Recimo, ako kaže „da“ odlasku kod drugara, odreći će se celog dana igranja sa braćom i sestrama.
Pitajte ga „jesi li spreman da se toga odrekneš?“. Pomozite mu da nađe hrabrosti da kaže „ne“ na pristojan način, ako to „ne“ zaista i misli.
– „Ne, trenutno ne mogu“ je jedna od fraza. Pritom mu objasnite i da ne mora uvek da objašnjava svoje razloge.
– „Hvala na pozivu, ali imam druge planove“.
– „Moraću da proverim, pa ću javiti“ – ukoliko zaista ima nedoumicu.
– „Danas mi se to ne radi, ali hvala na pozivu“.
MENTALNO JAKA DECA PRIZNAJU SVOJE GREŠKE
Deca često kriju svoje greške jer se plaše kazne. Zato će gledati da prikriju da su slomili vazu ili da su zaboravili da urade domaći. Međutim, priznavanje grešaka jača karakter. Deca koja su dovoljno hrabra da priznaju da su pogrešila rastu u odgovorne ljude, a usput uče kako da se izvine, ali i kako da ne ponove istu grešku.
Stvorite im okolnosti za uspeh u ovome. Recimo, ako je dete slabo sa organizacijom, verovatno ne mogu da popamte sve svoje zadatke. Ili, ako su im slatkiši često na dohvat ruke, neće moći da se odupru iskušenju. Kada dete pogreši, recimo, zaboravi zadatak, sedite i napišite sa njim spisak svih obaveza koje ima. Ako ima problem sa slatkišima, uklonite mu ih iz vidnog polja.
MENTALNO JAKA DECA SE RADUJU TUĐEM USPEHU
Normalno je da dete bude ljubomorno kada vidi novu igračku kod drugog deteta, ili kada njegov tim izgubi od suparnika. Međutim, ta negativnost pogađa samo njih. Zato naučite dete da pohvali druge kada nešto obave dobro. Mentalno jaka deca ohrabruju druge, i daju sve od sebe da budu što bolji bez osvrtanja na druge.
Naučite ga da se ponaša kao osoba kakva bi voleo da bude. Navedite dete da napravi spisak osobina kojima se divi. Možda želi da bude samouvereno kao sestra ili optimistično kao učiteljica. Kada sastavite spisak, ohrabrite ga da se ponaša kao da već ima te osobine.
To ne znači da treba da se ponaša kao neko drugi, već da samo da sebi priliku da pokaže poželjniju verziju sebe. Kada smo zadovoljni sobom, lakše slavimo i tuđe uspehe.
MENTALNO JAKA DECA NE ODUSTAJU
Niko ne voli kada omane u nečemu – nakon toga sledi stid, razočaranje,frustracija. Međutim, svi uspesi velikih ljudi došli su nakon niza promašaja.
Deca koja su mentalno jaka nakon promašaja traže grešku i pokušavaju ponovo.
Deca koja su čula mnogo priča o promašajima i uspesima drugih imaju veće šanse da i sami uspeju. Zato, kada vaše dete promaši u nečemu, ispričajte mu neku priču o velikom umu koji je takođe promašio, ali i naučio iz svoje greške – recimo Tomas Edison koji jeste doveo do otkrića sijalice, ali je iza sebe imao i 1.000 drugih izuma koji nisu radili.
MENTALNO JAKA DECA SU UPORNA
Kada pred sobom imamo dugoročan cilj za koji treba dosta da se pomučimo, mozak će probati da nas ubedi da odustanemo. Mentalno jaka deca ne odustaju tako lako.
Navedite dete da napiše ohrabrujuće pismo samom sebi. Može da bude i samo jedna rečenica, recimo „Znam da ti je sada teško, ali možeš to da ostvariš jer si već uspevao u mnogim drugim stvarima“, pa možete i da nabrojite par primera.
Svaki put kada dete razmišlja o tome da odustane, podsetite ga na to pismo i pročitajte ga zajedno, to će ga motivisati da ne odustane.