Naslovna Deca Trinejdžeri: Deca jaslene dobi se ponašaju kao tinejdžeri

Trinejdžeri: Deca jaslene dobi se ponašaju kao tinejdžeri

PODELI
Foto: Medium

Suzan Tejlor, kolumnistkinja, napisala je tekst gde objašnjava zašto nam se danas čini da se deca jaslenog uzrasta ponašaju kao da su u pubertetu, te tako imamo trinejdžere.

Ova kolumnistkinja navodi da se u proteklih deset godina sve izmenilo i navela je u svojoj kolumni koji su to razlozi koji od dece prave tinejdžere.

Tretiramo ih kao ravnopravne- Izraz ‘trinejdžer‘ nije postojao 70-ih i 80-ih. U njihovim očima, kada rade isto što i mi, oni smatraju da ih tretiramo ravnopravno i u njihovoj glavi jednostavno je prirodno ‘poludeti’ kada im tu iluziju odjednom oduzmemo.

Sloboda izbora- Ako se osvrnemo na ranije generacije, one se nisu pitale šta bi radije radili ili imali. Roditelji su donosili odluke, ali zašto smo onda odjednom počeli da ispitujemo naše najmlađe šta oni žele? Oni ne znaju ni koji je dan, a pogotovo šta žele. Nakon što im ponudimo slobodu izboru, odjednom pokušavamo to da im oduzmemo i to vodi slomu i tantrumima. I tada su roditelji ti koji ‘pate’, jer čim jednom trogodišnjaku pružimo osećaj moći- pokušaće da budu ‘šef’ stalno.

Preterana stimulacija- Malu decu sada zabavljamo sve vreme. Televizori su veći, igračke su interaktivnije, sa više svetla i zvukova, rođendani i praznici su postali otmeniji… Dodajte tome aktivnosti i vaše trogodišnje dete je preopterećeno čulima i neprekidnom aktivnošću.

Razmaženost izborom- Suzan navodi da deca pre pedeset godina nisu imala gomilu odeće u ormaru. Imala su nekoliko komada koja se prala iznova, popravljala i nosila ponovo i ponovo. Zbog toga se presvlačenje po sto puta ili ispadi besa zbog odeće nisu ni mogli događati. Isto važi i za hranu. Jela su bila jednostavnija, kuvale su se sezonske namirnice ili ono što se u tom trenutku imalo. Od četkica za zube i igračaka do knjiga i pića – moderni trogodišnjaci jednostavno imaju previše izbora. Nije ni čudo što ne mogu da se odluče.

Visoka očekivanja- Postoji mnogo nepotrebnog pritiska na maloj deci, u poređenju s decom ranjih decenija. Roditelji žele najbolje za svoju decu i podstiču ih na učenje. Ali, šta se desilo s onim da decu treba pustiti da uče i razvijaju se u svoje vreme, a ne brinuti o tome šta bi trebalo i šta druga deca mogu i rade?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here