Naslovna Dogadjaj U Srednjem Banatu čobani s detektorima za metal nisu masovna pojava

U Srednjem Banatu čobani s detektorima za metal nisu masovna pojava

PODELI
Foto: dnevnik

ZRENJANIN: Arheolog – konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin Dejan Žigić kaže da nikada prilikom nadzora nad arheološkim lokalitetima nije zatekao nekoga ko neovlašćeno iskopava arheološki materijal.

Dodaje, međutim, da je na terenu video tragove da je nešto kopano i izvučeno iz zemlje.

Podsetimo, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Šidu su krajem prošle godine podneli krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv četrdesetosmogodišnjeg muškarca, zbog sumnje da je počinio krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova. Prilikom pretresa njegove kuće, policija je pronašla i oduzela 25 novčića, 14 fibula i 21 različit predmet od kamena, metala i keramike za koje se sumnja da potiču iz antičkog perioda.

-Divljih kopača ima i na našoj teritoriji, ali ipak mnogo manje nego što je to slučaj u drugim krajevima Srbije. Po zakonu, da bi se neko sankcionisao, mora biti zatečen na licu mesta, ili se kod njega mora otkriti arheološki materijal. Ali, znamo i iz medija, ali i iz iskustva, da su u pitanju jako dobro organizovane grupe ljudi, da se sve dobro planira, da se uglavnom kopa noću i da je gotovo nemoguće na delu uhvatiti divljeg kopača. Možda je lakše kad dođe do pokušaja trgovanja arheološkim materijalom – napominje Žigić.

Metal detektor, koji se koristi u pronalaženju vrednog arheološkog materijala, nije skup, košta do 200 evra i ljudi ga lako nabavljaju. I onda je dovoljno da, kako kaže Žigić, metal detektor daju čobanu koji ide za ovcama i usput prepipava teren.

-Znamo da su poljoprivrednici, kad oru svoje njive koje se nalaze u blizini arheoloških lokaliteta, kao što je na primer Arača, pronalazili arheološki materijal. No, ono što nađu ne prijave. Šta posle sa tim materijalom rade, ne znam, ali ponavljam, da bi se neko sankcionisao mora biti uhvaćen da kopa – kaže Žigić.

Savesni i drugi investitori

Veći problem za arheologe u institucijama predstavljaju investitori, odnosno oni koji nešto kopaju ili izvode obimnije zemljane radove. Po zakonu, svako ko prilikom radova pronađe arheološki materijal, dužan je da o o tome obavesti Zavod. To se u praksi i dešava i ne dešava.

-Kao vrlo odgovornu kompaniju uvek navodim NIS, koji, na primer, u Elemiru i okolini ima mnogo bušotina, a Elemir je mesto bogato arheološkim materijalom, pogotovo u blizini dva arheološka lokaliteta, Babatovo i Mađarske kolibe. Čim nešto otkriju, zovu me iz NIS-a i ono što pronađemo ostane sačuvano. Ima i drugačijih primera. Na primer, na mestima gde se kopa pesak, a ta se mesta nalaze u blizini arheoloških lokaliteta. U većini slučajeva nas ne obaveštavaju, iako je to zakonska obaveza – naglašava Dejan Žigić.

Novi Zakon o nepokretnim kulturnim dobrima ima kvalitetnih novina u odnosu na postojeći. Kazne za divlje kopače su drastično uvećane, metal detektore će moći da koriste samo ovlašćene institucije, a uveden je i pojam arheološkog rezervata.

-U elaboratu koji je uradio zrenjaninski Zavod popisani su svi lokaliteti na teritoriji srednjeg Banata. Arheološki rezervat je po novom zakonu mesto na kom nisu rađena istraživanja, a pretpostavlja se da postoji velika verovatnoća da ima arehološkog materijala. To će biti obeleženo i ostavljeno budućim generacijama – ističe Žigić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here