Naslovna Dogadjaj Udvostručen broj poziva žrtava porodičnog nasilja

Udvostručen broj poziva žrtava porodičnog nasilja

PODELI

Zabrana kretanja, skraćeno radno vreme i uticaj društvene izolacije doveli su do toga da više vremena provodimo u svojim domovima. Građanima koji se nalaze u disfunkcionalnim porodicama period izolacije doneo je dodatne probleme. 

Na SOS broj Zenskog centra Novi Sad tokom pandemije povećao se broj poziva, a samo tokom prvih 15 dana decembra taj broj je veći od 20. U periodu od kraj maja do kraj jula broj poziva se udvostručio u poređenju sa istim periodom prošle godine.

I ove godine podaci o broju žrtava različitog pola i uzrasta se ne menjaju – žene čine oko 74 odsto. Počinioci su u oko 86 do 89 odsto slučajeva muškarci. Od ukupno evidentiranih broja žrtava nasilja u porodici, nasilje je u 67 odsto slučajeva izvršeno u partnerskom odnosu i to prema ženama.

SOS Ženski centar Novog Sada u saradnji sa više institucija na teritoriji našeg grada se trudio da pruži podršku žrtvama.

– Tokom poslednje dve godine žene su sve hrabrije i otvorenije da pričaju o nasilju. Čini nam se da su kampanje, akcije, zalaganja za promene praksi i zakonskih regulativa dale rezultat kada je u pitanju razbijanja tabua oko prijave. Žene nedovoljno prepoznaju oblike nasilja koje nisu fizičko nasilje. Često će pozvati i naglasiti da one ne trpe nasilje, a onda tokom razgovora uvidimo da je doživela proganjanje, izolaciju i druge forme nasilja. Bitno je da žene prepoznaju nasilje i koje nije fizičko. To je naročito važno za prevenciju jer nasilje ne počinje fizičkim nasiljem već suptilnijim formama manipulacije, psihičkim nasiljem, izolacijom – rekle su za naš portal aktivistkinje SOS Ženskog centara Novog Sada.

U radu njihovog centra uključene su i žene koje su doživele nasilje. Kako njihovo iskustvo utiče na one koje se trenutno nalaze u nevolji?

– Naša je praksa da devojke ili žene koje su preživele nasilje spremimo, tj. osnažimo da na profesionalan način pružaju podršku, a da sebe ne povrede, retraumatizuju i da ih ne odvedemo u rizik od sindorma izgaranja. Puno radimo na tome da pripremimo volonterku za proces rada na SOS telefonu. Takođe u psihološkom savetovalištu imamo niz volonterski na edukacijama iz psihoterapije ili psihoterapeutkinja. Ako pođemo od toga da svaka treća žena ima neko iskustvo nasilja u porodici što uključuje i partnersko nasilje onda je očekivano i da i konsultantkinje imaju takvih iskustava u poređenom procentu i da zato želimo da pomognemo i drugim korisnicama da ispričaju svoju priču u sigurnom prostoru.

Šta savetujete žrtve koje se jave na Vaš broj za pomoć, koji je prvi korak ka izlazu iz ove situacije?

To sve zavisi od konteksta, potreba i situacije u kojoj se korisnica nalazi jer je svaka priča jedinstvena. Žene nas zovu u različitim situacijama, a najčešće u fazi akutnog nasilja kada postoji povećana opasnost po njihov život. Nema nekog pravila kada će se neko obratiti za pomoć to zaista mogu biti različite situacije i u skladu sa tim vodimo razgovor. Na primer žena može zvati kada je počelo fizičko nasilje, kada je primetila da počinilac počinje da bude nasilan prema deci… Neke žene napuste počinioca, ali baš tada skoči rizik od nasilja, počinje da se javlja proganjanje i tada nas kontaktiraju.

Kako kažu iz ovog centra u poslednje vreme korisnice češće prijavljuju zloupotrebu alkohola ili zavisnost od kockanja što povećava rizik od nasilja. Poslednjih godinu dana zovu sve mlađe korisnice 25-35 godina što govori da partnersko nasilje počinje sve ranije i da je ozbiljno i učestalo i u prvim fazama zajedničkog ili bračnog života. Sve više poziva odnosi se na digitalno nasilje i proganjanje. Dodaju da se neretko javljaju sestre, prijateljice ali i majke u ime žrtvi koje nemaju snage da se same obrate za pomoć.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here