Naslovna Srem Umesto TUNELA KROZ FRUŠKU GORU nova SREMSKA VARIJANTA KORIDORA?

Umesto TUNELA KROZ FRUŠKU GORU nova SREMSKA VARIJANTA KORIDORA?

PODELI

Mi­šlje­nje i su­ge­sti­ja Du­ša­na Mi­ni­ća, van­red­nog pro­fe­so­ra Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta pod na­slo­vom „Fru­ško­gor­ski ko­ri­dor” objavljeno u rubri­ci „Me­đu na­ma”, 23. jul 2018. Tekst se od­no­si na ve­o­ma va­žan put Te­mi­švar – Zre­nja­nin – No­vi Sad – Ru­ma – Ša­bac (i da­lje), kon­kret­no na deo pu­ta No­vi Sad (Pe­tro­va­ra­din) – Irig – Ru­ma, to jest de­o­ni­cu ko­ja je od No­vog Sa­da pla­ni­ra­na u Fru­škoj go­ri uspo­nom ka Iri­škom ven­cu, tu­ne­lom is­pod nje­ga i iz­la­zom iz tu­ne­la ne­da­le­ko od Iri­ga, na de­vi­ja­ci­ju uz Irig, ko­ja se uklju­ču­je u tra­su ka Ru­mi.

Pro­fe­sor Mi­nić pred­la­že va­ri­jan­tu po­ve­zi­va­nja No­vog Sa­da sa Ru­mom kroz Srem. Iznosi svoje ar­gu­me­na­te da se ta­kva tra­sa po­no­vo raz­mo­tri, dok na njoj još ni­su za­po­če­ti gra­đe­vin­ski ra­do­vi. Svo­je­vre­me­no su se uzi­ma­le u ob­zir fru­ško­gor­ske tu­nel­ske va­ri­jan­te tra­se, ali je bi­la pri­sut­na i va­ri­jan­ta „iza Fru­ške go­re” kroz Srem. In­sti­tut za pu­te­ve iz Be­o­gra­da oce­nio je ve­ću op­štu po­volj­nost „srem­ske” va­ri­jan­te, u od­no­su na „fru­ško­gor­sku”, ista je bi­la iz­ne­ta, ali je da­lje to­kom vre­me­na za­po­sta­vlje­na.

Po­red raz­li­či­tih pred­no­sti u gra­đe­vin­skim ra­do­vi­ma, pred­no­sti su i u teh­nič­kim, bez­bed­no­snim, sa­o­bra­ćaj­nim, eko­lo­škim, ur­ba­ni­stič­kim i osta­lim ele­men­ti­ma, ko­ji se to­me do­da­ju. Tra­sa bi za­po­če­la kod pe­tlje za ta­ko­zva­nu po­ve­zni­cu na auto-pu­tu Be­o­grad – No­vi Sad, ne­da­le­ko od Be­ške (In­đi­je) i ko­ri­sti­la iz­gra­đe­ni (po­lu)auto­put do „sta­rog pu­ta” No­vi Sad – Be­o­grad, a oda­tle bi bi­lo po­treb­no iz­gra­di­ti put ka Ša­trin­skom je­ze­ru, ko­ji bi ob­i­šav­ši Ša­trin­ce i da­lje Ma­le Ra­din­ce iz­bi­jao na put In­đi­ja (St. Pa­zo­va) – Ru­ma, i za­vr­ša­vao na obi­la­zni­ci kod Ru­me. Na ovoj tra­si ne­do­sta­je iz­gra­đe­nih ne­pu­nih 15 ki­lo­me­ta­ra što je u da­na­šnjim uslo­vi­ma lak po­sao, u to­ku sa­mo jed­ne gra­đe­vin­ske se­zo­ne.

Po­ka­za­lo se da je iz­gra­đe­ni most na Du­na­vu jed­na od ključ­nih ta­ča­ka za ovu „srem­sku” va­ri­jan­tu, jer pri­ku­plja sav sa­o­bra­ćaj sa se­ve­ra ko­ji se na nje­ga sli­va, a već da­lje od mo­sta, od­mah po­sle pe­tlje Be­ška, zna­tan deo to­ga sa­o­bra­ća­ja pre­neo bi se na iz­gra­đe­nu „po­ve­zni­cu”, te iz­grad­njom (pro­du­že­njem) ne­do­sta­ju­ćeg de­la pu­ta istih ka­rak­te­ri­sti­ka, i ta de­o­ni­ca do Ru­me mo­gla bi da bu­de po­red sve­ga čak i u si­ste­mu na­pla­te.

Ra­do­vi ve­li­kih di­men­zi­ja ot­pa­da­ju, rav­nim te­re­nom sti­že se br­zo, Na­ci­o­nal­ni park „Fru­ška go­ra” se ne re­me­ti, a sa­mo auto­mo­bil­ski sa­o­bra­ćaj mo­že se za­dr­ža­ti i pre­ko Fru­ške go­re, ko­me to od­go­va­ra.

Alek­si­je Pan­ču­lid­zev,  dipl. inž. građ., re­pu­blič­ki  in­spek­tor za jav­ne pu­te­ve u pen­zi­ji

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here