Naslovna Srem Važnost 36. dana

Važnost 36. dana

PODELI
Foto: valjevska posla

U Analizi dostupnosti i kvaliteta informacija o aerozagađenju dobijenih iz lokalnih mreža za monitoring vazduha, koju je uradila NVO Fractal, među šest gradova Srbije našlo se i Valjevo. Analiza je prezentovana na konferenciji za medije u Beogradu, na koju su iz Valjeva bili pozvani samo novinari lista Napred i našeg portala Valjevska posla. Autorski tim koji je sproveo istraživanje u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Smederavu, Kosjeriću i našem gradu, bavio se u kompletnom analizom svih izveštaja od 2016. do 2019. godine koji se proizvode kao rezultat merenja aerozagađenja u tim gradovima koji imaju najlošiju 3. kategoriju kvaliteta vazduha. Kako te mesečne i godišnje izveštaje prema ugovorima koje sklapaju sa lokalnim samoupravama rade institucije koje se uglavnom bave javnim zdravljem, Fractalov tim je analizirao kvalitet tih podataka, kako su ti podaci predstavljeni javnosti, koliko su upotrebljivi i da li se merenja vrše kontinuirano.

Koautroka Analize dostupnosti i kvaliteta informacija o aerozagađenju dobijenih iz lokalnih mreža za monitoring vazduha Lidija Kesar ukazuje da je istraživanje, između ostalog, pokazalo da su izveštaji o aerozagađenju dosta tehnički koncipirani, nerazumljivi ljudima koji nemaju značajnije obrazovanje po pitanju aerozagđenja, da se često nalaze u skrivenim poddomenima sajtova lokalnih samouprava ako su u obavezi da ih istaknu javnosti, zatim da interpretacija podataka u tim izveštajima nije konzistentna, da imaju različite nazive od lokalne samoupre do lokalne samouprave, što otežava komparativne analize.

“Nailazili smo na to da postoje prekidi u merenjima zbog raznih razloga, od banalnih stvari kao što je da se merenja ne vrše vikendom, tokom državnih, pa čak i verskih praznika, jer su institucije u kojima je smeštena oprema tada nepristupačne, do neusaglašenosti ove procedure sa Zakonom o javnim nabavkama. Po poravilu bi trebalo da se usluga merenja dobija prema uputstvima i instrukcijama koje daje Zakon o javnim nabavkama, dakle tenderskom procedurom. Međutim, zbog nesnalaženja u tom procesu i problema koje vuku tenderske procedure dolazi do prolongiranja angažovanja institucije koja će vršiti meranja, tako da mi imamo prekid u merenjima od više meseci zato što tender nije sproveden ili je oboren. To je nedopustivo, posebno jer se takve situacije dešavaju u periodama janura, februar, mart, kada su zagađenja najveća”, ističe Lidija Kesar “presek stanja” za gradove obuhvaćene Analizom, koji “imaju masovne zagađenje PM česticama”.

Kada je o Valjevu reč, u Anlizi se, između ostalog, navodi da se PM10 čestice ne mere od marta 2018. godine, da su merenja PM10 čestica sprovođena samo tokom 2017. i u prvom kvartalu 2018. godine i to ne svakodnevno, kao i da tih podataka nema u godišnjim izveštajima, već samo samo u mesečnim. Ukazuje se da je od 2016. podnet samo jedan Program kontrole kvaliteta vazduha za dve godine 2016. i 2017, koji inače propisuje merenje PM10 čestica. Zatim da se u 2018. monitoring odvijao bez Programa kao i toku 2019. godine.

“Nema izrađenih kratkoročnih akcionih planova sa merama za brza delovanja u slučajevima prekoračenja dozvoljenih koncentracija polutanata. Interent arhiva mesečnih i godišnjih izveštaja je uglavnom uredna i ažurirana. Za 2016. dostupan je samo Godišnji izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha. Merenja se ne vrše vikendom, praznicima i u aprilu mesecu zbog etaloniranja i servisa opreme. Zavod za javno zdravlje Valjevo redovno dostavlja Izveštaje nadležnom organu retroaktivno za prethodni mesec najdalje do 12 dana od poslednjeg uzorkovanja. Mesečni izveštaji o kvalitetu vazduha prikazuju podatke tabelarno i narativno. Podaci o PM10 vrednostima kada su rađena merenja nisu prikazivani kroz zdravstveni indeks. Izveštaji sadrže stručno mišljenje o zdravstvenoj/higijenskoj ispravnosti i preporuke. Zavod za javno zdravlje Valjevo odgovorno postupa u sprovođenju Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Odgovorni organ za upravljenje kvalitetom vazduha sarađivao jer u pružanju zatraženih informacija i sprovođenju intervjua. Postoje lokalne građanske inicijative za poboljšanje kvaliteta vazduha”, navdeno je taksativno u Analizi.

Ono na čemu su autorke Analize Lidija Kesar i Ana Ranković posebno želele da skrenu pažnju ovim istraživanjem je da je izveštavanje javnosti podacima kvaliteta vazduha i porekoračćenjimka dozvoljenih koncentracija polutanata prilično zanemareno u legislativi. U primeni zakona je, kako navode, postalo jasno da ne postoje zadati rokovi koji se odnose na informisanje javnosti, kao u situacijama prekoračenja, tako i u dinamici objavljivanja lokalnih izveštaja, njihovom izgledu i sadržaju. One skreću pažnju da će formulacija iz zakona “Informacije koje se stavljaju javnosti na uvid moraju da budu jasne, razumljive, lako dostupne i date pravovremeno” ostati mrtvo slovo na papiru ukoliko se ne odrede precizni rokovi i ne definišu protokoli obaveštavanja i utvrđivanja odgovornosti uz podizanje kapaciteta, i primenu predviđenih kaznenih mera.

“Nedopustivo je da se dramatično velika prekoračenja dnevno dozvoljene granice PM10 čestica od 50 µm u večini srpskih gradova ni u jednom pravnom aktu ne definiše kao opasno po zdravlje ljudi o čemu se javnost obaveštava. Isto tako je nedopustivo da ne postoji zakonski urađena procedura ili protokol postupanja nadležnih organa nakon dostizanja 35-og dana godišnjeg prekoračenja dozvoljenih PM10 koncentracija, odnosno šta se dešava 36-og dana. U situacijama gde se zbog ovakvih prekoračenja u zemljama u okruženju uvode hitne vanredne mere zaštite stanovništva od izloćenosti, u Srbiji se pasivnim izgvovorom da ne postoji zakonski osnov za reagovanje, pa se obični ljudi, trudnice, starija populacija, osetljive grupe i deca, prepuštaju sebi, svesni opasnosti kojoj su izloženi ili ne. Interesantno je što niko ne zna da nam kaže šta se dešava tog 36-og dana. Napominjem, broj od 35 dana prekoračenja dozvoljenih koncentracija PM10 čestica prekoračen svuda, u svim gradovima treće kategorije i to više puta. Nikada nismo čuli kada se desio 36-i dan i šta se dešava tog momenta, kakve su sankcije, kakve su mere i kuda to vodi”, kaže Lidija Kesar uz napomenu da to hitno mora da se rešava.

Ona posebno naglašava da javnost u svakom trenutku, na razumljiv način, mora da zna kakav vazduh udiše, podjednako kao što zna podatke o temperaturi vazduha, pritisku i vlazi. Ističe da uloga nadležnih organa u davanju ovakvih informacija mora biti proaktivna, a ne pasivana kao što je inače slučaj.

Analiza dostupnosti i kvaliteta informacija o aerozagađenju dobijenih iz lokalnih mreža za monitoring vazduha NVO Fractal rađena je u sklopu projekta “Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima”, podržanog n u okviru linije malih grantova velikog krovnog projekta pod nazivom “Budućnost slobode informacija u Srbiji – Jačanje uticaja civilnog društva kroz korišćenje informacija od javnog značaja u RS”, koji sprovode partnerske organizacije Biro za društvena istraživanja, Pravni skener i Partneri Srbija, a finansira ga Evropska komisija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here