Al’ je lep ovaj Srem, tamo ne mož’ biti nem; ovde Dunav, fruški hlad, onde najbolji vinogradov sad.
I tako bismo mogli ređati i sve ostale lepote koje su satkane u njemu, naročito u neštinskom ataru, što je i adut tog sela kojim se meštani diče.
- Neštin je najlepši zbog Dunava i Fruške gore, a i selo je lepo – jasan je predsednik Saveta Mesne zajednice Neštin Siniša Vujasinović, koji sebe svrstava u retke entuzijaste koji su iz ljubavi prema svom selu, ali i raznim kreditnim zaduženjima, ostao u mestu u kom je od rođenja. – Ovde se živi kao u svakom selu. Oni koji imaju zemlju žive od poljoprivrede, a oni koji nemaju, rade u Bačkoj Palanci i putuju preko četiri granična prelaza, što je naša rak-rana. Tu su đaci od petog do osmog, srednjoškolci, oni koji rade, ali i svi oni koji imaju administrativne potrebe, jer mi smo deo opštine Bačka Palanka. Dok nije postojala granica, do Palanke se, koja nam je na devet kilometara, stizalo za deset minuta, sad je minimum 20, a nekad bude i sat vremena, ako je gužva ili ako sistem na njihovoj granici padne… Nemamo nikakve koristi od granice, a otkako je Hrvatska ušla u Evropsku uniju, samo imamo probleme; ne možemo da prenosimo robu, poljoprivredne proizvode, to sve mora da ide preko Novog Sada.
Kruženje po Vojvodini kako bi Neštinci mogli normalno da funkcionišu, većini nama je nezamislivo. Još kad su nam rekli da im smeće odnose jednom u dve nedelje, a da kamion preko Hrvatske može samo da im dođe jer je čist i dezinfikovan, a da napunjen ide preko Novog Sada – zaista smo ostali u čudu!
Da budem iskren, most ništa ne bi rešio jer onaj ko je odlučio da ode odavde, taj će otići! Da, olakšao bi život nama koji smo ovde, možda bi malo i promenili demografsku sliku – pojašnjava naš sagovornik.
O tome koliko njih je odlazilo iz Neština s kartom u jednom pravcu govori i podatak da je 1939. to selo imalo 2.500 stanovnika, 1981. je u njemu živelo 1.100 duša, a danas svega oko 600 njih zanoći u svom krevetu pod Fruškom gorom.
Imamo oko stotinak mladih do 18 godina, ali penzionera je više od 300 – dodaje Vujasinović. – Imamo tri prodavnice, dve crkve, tri groblja, fudbalski i orijentacioni klub. Dobro je što lekara imamo svaki dan, u određenim terminima. Pošta nam radi dvaput nedeljno, bankomat su nam odneli, a to su sve pokazatelji kako se sve gasi i nestaje. A koliko smo veliki i jaki, toliko smo i bitni… Kad nećemo sami da ojačamo, neće niko ni da ulaže u nas.
Na području današnjeg Neština živelo se i u mlađem kamenom dobu, da bi kasnije tu ostavljali tragove Kelti, Rimljani, pa Sloveni, Avari i Ugari. Sam naziv mesta potiče od rimskog naselja Nest, što verovatno znači gnezdo. Neštin je poznat i po sremskoj trščari koja je izgrađena u 18. veku, zbog čega je spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Upravo zbog toga, Neštinci iščekuju rekonstrukciju vodovodne mreže i izgradnju kanalizacije sa kolektorom otpadnih voda. A ko čeka… Bar dočeka kapelu na mesnom groblju čija je, doduše, izgradnja predstavljena kao – izvesna, ali i preko potrebna. Trenutno se jedino aktivno radi na potpunoj sanaciji pravoslavnog hrama Svetih vračeva Kozme i Damjana, u kom smo imali priliku da prisustvujemo liturgiji koja je bila održana na Spasovdan, baš kad smo se nameračili da se upoznamo s Neštinom u koji se, verujte nam na reč, vredi vratiti.
- Izvol’te, jeste li za vruće kiflice – nudi nas pred kapijom Simeon Milanov, čika Sima, dok u društvu Milorada Mike Jovića raspreda o vinogradima. – Hoćete da uđete ili na šoru da divanimo?
Em što smo divanili „predkućom”, al’ što su i vruće kiflice bile vruće!
- Da vam nešto objasnim, mi jesmo Neštinci, ali nismo autentični, ja živim u Bačkoj Palanci, a Simeon živi u Somboru – pojašnjava nam čika Mika, voljan da nas dalje uputi na koga misli da treba, al’ ne damo se tako lako „otkačiti” i ostati bez razgovora s njima dvojicom „neautentičnih”. – Za nas koji živimo u Palanci, koja je u Bačkoj je l’, a koji smo iz ortodoksnog Srema, kažu da smo pobačeni Sremci! A inače, dok je bilo entuzijazma u nama Neštincima, mi smo dosta stvari uradili, a sad se nekako ’ladimo jer sve nestaje…
Zašto nestaje, pitamo ih, ubeđeni da postoji neka caka koja nije svojstvena i ostalim selima…
- Država ne brine o ovom delu svog naroda – kaže čika Sima. – Most iza ili ispred Neština bi rešavao probleme. Ovako moramo preko Hrvatske, na skelu u Banoštor ili preko Novog Sada.
