Naslovna Srem Ruma Vrisak bespomoćne žene koju je odneo plamen u Rumi kao OPOMENA

Vrisak bespomoćne žene koju je odneo plamen u Rumi kao OPOMENA

PODELI

Sremske vesti su već pisale o požaru koji bi bez ikakve sumnje trebao da promeni Rumu. Vrisak bespomoćne žene kojoj je na oči vatrogasaca vatra odnela život ostavlja veliki trag. 

Radi se o životima, te ne možemo ostati nemi

Požar je prošle nedelje izbio u stanu zgrade kod Doma zdravlja u Rumi. Život je izgubila žena, a dve osobe su teže povređene.

Nesrećna žena bila je sat vremena zarobljena na terasi na visini od 15 metara na trećem spratu zgrade.

Pokvarene vatrogasne merdevine

Kako saznaju Sremske vesti, vatrogasci koji su bili na licu mesta poseduju pokvarene merdevine, te nisu bili u mogućnosti da dođu do terase na trećem spratu gde se nalazila žrtva požara. Takođe, u toku intervencije crevo za gašenje požara se otkačilo, povredilo jednog vatrogasca, što im je dodatno usporilo delovanje.

Vatrogasci nisu imali opremu

Ulazna vrata stana koji je buktao u vatri sa unutrasnje strane blokirao je ormar, a bez adekvatne opreme vatrogasci ni na ovaj način nisu mogli da dopru do jezgra požara i zarobljene žrtve, te su nemoćno čekali rešenje.

Žena je posle sat vremena zapomaganja na terasi ugusena u dimu

U Rumi se grade višespratnice, pa ne možemo da se ne zapitamo, kako će naši vatrogasci intervenisati na 50-60 metara visine, ako nisu mogli na 15 metara?

Nakon što smo stupili u kontakt sa načelnikom vatrogasne jedinice Stevanom Pejićem, uputili smo mail sa pitanjima vezano za slučaj. Na našu mejl adresu stiglo je Saopštenje kabineta ministra Ministarstva unutrašnjih poslova koje prenosimo u celosti:

“Sektoru za vanredne situacije u Rumi, 9.10.2018. godine u 20.12 časova je prijavljeno da je došlo do požara u naselju Lamela 6, u Rumi, u stanu površine 40 m2 na četvrtom spratu stambene zgrade. U ovom požaru jedno lice je stradalo, dok su četiri osobe povređene. Evakuisano je 15 stanara.

Nakon dojave na lice mesta u roku od pet minuta stiglo je četiri vatrogasca sa dva vozila.

Dolaskom na lice mesta požar je bio u razbuktaloj fazi što znači da je dojava požara bila zakasnela. Zatečena su izgorela ulazna vrata stana u gornjem delu kroz koja se dim širio na stepenište. Vatrogasci su kroz otvor na vratima gasili požar u hodniku stana i u dnevnoj sobi.

Takođe, otežavajućih okolnosti u gašenju ovog požara je bilo i zbog toga što unutrašnja hidrantska mreža nije bila u funkciji, a ormarići nekompletni i bez opreme. Zgrada koja je starije gradnje nije imala planski otvor za prinudno odimljavanje.

Uprkos svim otežavajućim okolnostima požar je lokalizovan za 11 minuta.

Ukupno je intervenisalo 19 vatrogasaca-spasilaca sa 7 vozila.

Sremska Mitrovica ima 29 vatrogasaca-spasilaca koji su obučeni za ovakav vid interevencije. Vatrogasci-spasioci u Rumi poseduju kako ličnu tako i zajedničku opremu koja je potrebna za gašenje ovakvih požara, sva tehnika i oprema je funkcionisala bez problema.”

Vatrene stihije, čiji su uzroci bili prirodne nepogode ili ljudski nemar, od ranije su predstavljale veliku opasnost za stanovnike Rume.

U periodu 1848-1860. godine desilo se više požara koji su gradu i stanovništvu naneli veliku materijalnu štetu, odnoseći i ljudske žrtve. Zbog toga su sremske vlasti 1852. godine izdale najstrože naređenje da se obrati veća pažnja na dimnjake, koji su bili potencijalni uzrok požara. Od 1854. godine opština je angažovala dva noćna čuvara koja su obilazila naselje i alarmirala građanstvo i protivpožarnu zaštitu u slučaju da se požar negde desi. Tada je i 35 sela u rumskom srezu dobilo policijsko naređenje da se za svaku noć mora postaviti požarna straža, kao i detaljna uputstva za ponašanje u slučaju požara.

Rumski vatrogasci s početka 20. veka

Godine 1857. donet je novi vatrogasni pravilnik, prema kojem su se odžaci morali čistiti četiri puta godišnje, a cevi od peći jednom mesečno. U opštini su ustanovljena četiri vizitatora, sa zadatkom da jednom nedeljno obilaze ulice i proveravaju stanje kuća. Sve to, nažalost, ipak nije sprečavalo nove nepogode ove vrste. Tako se 21. septembra 1884. godine, u 11 časova pre podne zapalila  kuća u Lovrinoj ulici br. 142, vlasnika Srete Jekića. Uzrok požara je bila čađ, koja se zapalila u cilindru od peći. Vatra je prodrla na tavan, i kada je vlasnik kuće otvorio vrata od cilindra, zapalilo se iverje na tavanu, što je onda zahvatilo i grede. Na sreću, kuća je bila osigurana, a šteta je procenjena na 40 forinti.

Najveći požar se dogodio 29. juna 1872. godine, na praznik Svetog Petra i Pavla. Tog dana je bila velika vrućina, a proslava se odvijala ispred katoličke crkve. Kako je to bio običaj, pucalo se iz pušaka napunjenih kučinom. Kod drugog plotuna, zapaljena kučina je pala na osušeni crkveni krov od šindre i izazvala požar. Svi pokušaji da se vatra ugasi sa školskog tavana nisu uspeli. Crkveni krov i toranj su izgoreli, a zvono se istopilo.

Na sreću, unutrašnjost crkve nije bila oštećena. Ovaj požar je bio povod da se u Rumi ustanovi organizovana vatrogasna služba, u cilju bolje zaštite od požara.

U sklopu tih nastojanja, 7. decembra 1873. godine, zakazana je osnivačka skupština Dobrovoljnog vatrogasnog društva (Opšte svojevoljno vatrogasno društvo). Za predsednika društva izabran je Ernest fon Špiler, vrhovni komandant je bio ritmajster Leo Vurmbrant, komandant Karl Hampfogel, zapovednik Vasilj Kritovac, tehnički zapovednici Pavle Andrijević i Ferdinand Rister, sekretar Jakov Gesl i blagajnik Teodor Bogdanović.

Pumpa za gašenje požara

Društvo je preuzelo sav alat od Opštine i smestilo ga u prostorije opštinskog dvorišta. U istom dvorištu, ali sa ulazom iz Ivanove ulice, nalazila se prostorija za stražu. Sledeće godine je nabavljena nova oprema za 30 ljudi i crevo za vodu dužine 20 metara. Zahvaljujući prilozima građana podignut je i toranj visine 8 metara, sa koga su, pored trubača i crkvenih zvona, oglašavane uzbune. Noću je sa tornja sijala svetiljka. Dve godine kasnije (1875), iz Beča je stigla jedna od najmodrenijih štrcaljki, a sledeće godine i troredne lestve, koje su bile u upotrebi skoro do početka Drugog svetskog rata.

Godinu dana po osnivanju, društvo je dobilo i svoja Pravila, kojima je regulisan njegov rad. Vatrogasno društvo je vatru oglašavalo putem trubača. Uniforma članova društva sastojala se od bluze, pantalona i crne kožne kape, sa vatrogasnim znakom.

Pokazna vežba u dvorištu vatrogasnog doma 

Desetogodišnjicu postojanja Dobrovoljno vatrogasno društvo u Rumi proslavilo je 1884. godine, a broj članova se od osnivanja konstantno povećavao, tako je npr. 1902. godine u Društvu bilo aktivno 93 vatrogasca i 83 pomoćnika, a nabavljana je i savremenija oprema.

Početkom 20. veka ustanovljene su i telefonske požarne stanice. Shodno običaju, Vatrogasno društvo je imalo i svoju muzičku družinu. Kako je već rečeno, vatrogasna oprema je najpre bila smeštena u objektu koji se nalazio u levom delu dvorišta Magistrata. Sopstvenu zgradu društvo je dobilo tek 1897. godine, a nalazila se u današnjoj Železničkoj ulici. Takođe, na pojedinim mestima, iskopani su bunari za potrebe vatrogasne službe. Jedan od najvećih bunara, te vrste, iskopan je na Starom vašarištu tokom 1882. godine.

Tako je bilo nekada, a da li će sada vatra i poslednji vrisak žene odjeknuti dovoljno daleko ostaje nam da vidimo.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here