Beograd — Plan „Srbija 2025“, koji su predstavili predsednik Vučić i premijerka Brnabić, predviđa razvoj vodnog saobraćaja kroz investicije vredne skoro 300 miliona evra.
Ministar Tomislav Momirović je, u tekstu objavljenom u godišnjem biltenu Agencije za upravljanje lukama, najavio da će sredstva biti uložena u izgradnju nove Luke Beograd i proširenje kapaciteta luka Bogojevo, Sremska Mitrovica i Prahovo, kao i u razvoj intermodalnog terminala u Batajnici.
Naveo je da će dodatni kapaciteti luka doprineti poboljšanju spektra usluga koje nude, povećanju obima pretovara tereta, konkurentnosti i otvaranju novih radnih mesta.
Momirović je naglasio da je prioritet Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva dosledno sprovođenje programa „Srbija 2025“, jer su njime obuhvaćeni svi ključni infrastrukturni projekti.
„Podjednako je važno da uz svaki kilometar izgradenog auto-puta i modernizovanje železnice u narednom periodu ubrzamo razvoj vodnog saobraćaja, kako bi Srbija postala multimodalno čvorište ovog dela Evrope“, kaže ministar.
Momirović je rekao da će nas kapitalni projekat nove luke u Beogradu značajno približiti ispunjenju tog cilja.
Na taj način, precizirao je ministar, beogradska luka povezaće drumske, železničke i vazdušne saobraćajnice sa čitavim regionom i sa nekim od najznačajnijih TEN-T koridora kao što su Koridor Orijent/istok-Mediteran, Mediteranski koridor i Baltičko-jadranski koridor.
Naglasio je da je vizija Vlade Srbije i resornog ministarstva da srpske luke postanu pokretači razvoja privrede u njihovim zaleđima.
Zato je, kaže ministar, neophodno da se rad usmeri ka daljem stvaranju uslova za bezbednu plovidbu i da se omogući lukama u Srbiji da zauzmu vodeću multimodalnu poziciju Jugoistočne Evrope.
U godišnjem biltenu posvećenom odvijanju teretnog i putničkog saobraćaja u uslovima pandemije koronavirusa, Momirović je naveo da u vremenu kada se sve svetske ekonomije suočavaju sa najvećim izazovima u modernoj istoriji, transport tereta vodnim putem igra bitnu ulogu u odgovoru na postavljen zadatak očuvanja zdravlja građana i privrede.
„Siguran brodski prevoz i isporuka vitalne robe kao što su medicinska oprema, hrana, energenti, sirovine i industrijske komponente doprineli su
održavanju međunarodne trgovine, a samim tim i globalnog poslovanja“, kaže Momirović.
Navodi da činjenica da je u uslovima pandemije porastao promet tereta na rekama u Srbiji nesumnjivo ukazuje da je vodni saobraćaj grana transporta na koju se možemo osloniti tokom kriznih perioda, ali i da je potrebno nastaviti razvoj naših luka i ulagati u njihovu infrastrukturu.
