Naslovna Sport ZET I TAST – Mitrović i Janjić: Samo nebo može da bude...

ZET I TAST – Mitrović i Janjić: Samo nebo može da bude granica

PODELI
Foto: sportski zurnal

Aleksandar Mitrović i Aleksandar Janjić. Zet i tast. Zvezda Fulama, prvi strelac engleskog Čempionšipa i nekadašnji golgeter superligaškog kalibra, profilisan u Nemačkoj, Meksiku i na Kipru, danas trener Inđije

Od zlata satkana karijera i samo jedan trener sa overenim pečatom. Večiti i najverniji, sigurno najiskreniji. Diplomiran, skoro deceniju i po, sa najvišim zvanjem PRO UEFA. Obojica golgeteri, u dva različita vremena, dve decenije kasnije.

Aleksandar Mitrović i Aleksandar Janjić. Zet i tast. Zvezda Fulama, prvi strelac engleskog Čempionšipa i nekadašnji golgeter superligaškog kalibra, profilisan u Nemačkoj, Meksiku i na Kipru, danas trener Inđije.

I ovaj praznik provode zajedno, međ` najbližima u londonskom Fulamu, u epicentru fudbalskog univerzuma tokom novogodišnjih ferija. Oko Božića i Nove godine, najpopularniji sport u Engleskoj, miriše najlepše.

– Moramo onda i mi da pričamo o fudbalu – nasmejao se Mitrović na naš poziv iz Beograda, u poluvremenu neverovatnog duela Vulverhemptona i Mančester sitija (3:2). – Nije drugačije ni ostalim danima, za nas su po tom pitanju uvek praznici. Bukvalno 24 sata pričamo o fudbalu, analiziramo protivnike, akcije, taktiku, moje partije, treninge…

A, može li golgeter takvog profila, kojem je sudbina dodelila ekskluzivitet da ispisuje istoriju modernog srpskog fudbala i tuče rekorde iz davno-prošlih vremena, da uči od nekadašnjeg neumoljivog napadača Rada, nemačkog drugoligaša Karl Cajs Jene, meksičke Pueble i kiparskog AEK-a.

– Naravno, i to sa zadovoljstvom! Janja ima tu privileguju da me savetuje, kao trener i nekadašnji golgeter. Jednostavno, osetio sam to pri prvom razgovoru, neviđen smisao za fudbal. Kristinin otac je primer iskonskog profesionalca, posvećenog zdravom životu. Znači mi kad razmenjujemo mišljenja, gledamo utakmice, analiziramo igrače, posebno sada, svaki dan, gledamo utakmice i pričamo…

Dvojicu golgetera, iz dva različita vremena, dve decenije kasnije, spojila je – Kristina. Kao da je od detinjstva urođenu ljubav prema ocu, napadaču na terenu, čije partije je pratila sa mamom Nevenom, prenela i u sudbinskim danima, birajući životnog saputnika. Simbolika, ništa više…

– Često smo, kad nam vreme dozvoli, zajedno na treningu. Inicijativa da radimo zajedno došla je sa moje strane, Aca je to prihvatio i sve je krenulo od tada. Uglavnom radimo treninge oporavka i u teretani, skoro nikad na terenu. Sada je Aci potreban odmor, zgusnut je raspored takmičenja, mora telo da pripremi za naredni napor – objašnjava Janjić osnovu saradnje sa zetom neutoljive gladi za golovima.

Ima li u tim razgovorima mesta kritici za prvog strelca Fulama, Čempionšipa i srpskog državnog tima?

– Janja me ne kritikuje, ali uvek kaže šta ima i meni je to dovoljno. Davno sam okusio da su sve to dobronamerne reči i trudi se da greške ispravim. Znači mi sve to, pogotovo od čoveka nemerljivog iskustva, čiji život je bio sličan mom. Treninzi, utakmice, golovi, vanremenski šablon, mimo matematike i proste jednačine – smatra Aleksandar mlađi.

Koje su to „mane, gledane sa strane” prve zvezde Orlova i u 2018. godini najboljeg fudbalera Srbije?

– Nema čoveka bez nedostataka! U Acinom slučaju pre bih to nazvao plodom određenih situacija, ništa više. Očigledan je neverovatan potencijal i često sugerišem šta bi trebalo da nadogradi. Verujem da Mitrović i dalje ima neslućene predispozicije da napreduje krupnim koracima – diplomatski rezonuje Aleksandar iskusniji.

Hodajući rekorder, pažljivo slušajući reči vernog fudbalskog savetnika, širokog osmeha na licu, nadovezao se odgovorom na pitanje učestalog obaranja rekorda na krilima Orlova:

– Trenutno sam još u tome, nemam vremena mnogo da razmišljam, niti da se ponosim. Mnogo je utakmica, nižu se treninzi, obaveze, mnogo brzo se igra. Siguran sam, značiće to meni i mojoj porodici, kad završim karijeru, kao dokaz da sam uradio nešto u fudbalu. Ovih dana, nemam vremena ni da slavim, fokus je uvek na narednoj utakmici. Razmišljaću o svemu, na miru, kad odem u penziju i završim sa fudbalom. Maksimalno se trudim, ali nikako ne opterećujem golovima.

Prihvatio je Mitrović i tastov „zavet” i prognozu da tek dolazi njegovo vreme. Aksiom baziran na temeljima bezbroj golova u 2019. godini.

– Od početka karijere, uz savete oca Ivice, birao sam klubove i sredine gde mogu da napredujem. Najbitnije da sam ime gradio na terenu, uvek se trudio da napredujem, učim. Tata mi je davno usadio da su rad, red, discplina i verovanje u sebe, ključ uspeha. Tako smo i birali klubove, najpre Anderleht, veliki stepenik posle naše lige, potom Engleska. Poremetio me NJukasl, teške dana proveo sam u tom klubu i tada sam ostao pošten prema sebi, saigračima, klubu, treneru. Svaki dan radio sam na sebi, nebitno da li je to bila teretana, ili teren. Moja karijera uvek mora da raste, dokle god budem mogao da igram. Ne znam, niti me zanimaju limiti, rezultati dolaze sami po sebi, kao proizvod dobrog i poštenog rada!

Glasne su teorije da bi bez Engleske, Acin karakter ostao nedorečen. Definitivno, slaže se s tim i neposredan Mitrovićev učitelj, u Srbiji takva „aždaja” ne može da sazri.

– Ima Srbija mnogo dobrih i talentovanih trenera, ali nedostaju nam uslovi za rad i jako takmičenje. Te stvari utiču da momci traže šansu u Srbiji. Mitrović je izabrao najbolji put – otišao u Anderlhet, čija je praksa angažovanje talentovanih igrača. Potom sledi priprema, godinu, ili dve, i definitivno lansiranje u orbitu. Samo najuporniji imaju sreću da dostignu te visine. Naša liga je razvojna, belgijska, takođe. Sa boljim uslovima, izgledalo bi to sasvim drugačije iz našeg ugla. Fudbalerima, poput Aleksandra Mitrovića, tesna je današnja fudbalska Srbija. Sa tim moramo da se pomirimo…

Život, ipak, tim momcima nameće mnoge muke. Često i sudbinskog karaktera, u disproporciji sa godinama. Valja sve „samleti” i sačuvati glavu na ramenima. Spremnu da odgovori na najviše izazove i ostavi nogama prostor da gordo hodaju po terenu, dok tegovi pritiskaju mozak.

– Često se poslednjih godina pominju mentalni treninzi. Doživljavam taj pojam kao više od karaktera, gradi se kroz život, neuspehe, razočaranja, čitavog života. Imao sam sreću da su roditelji, supruga, uvek bili uz mene, u najtežim trenucima. Nikad nisam ni razmišljao da odustanem, čak ni sa minimalnom minutažom u NJukaslu nije mi padalo na pamet da dignem ruke od fudbala. Naučio sam davno da je sve lepo kad igraš i pobeđuješ, međutim, u karijeri naiđu i trenuci kad ništa ne polazi za nogom. I tada, snaga ličnosti dolazi do izražaja, najbitnije da u tim trenucima radiš jako, uveren da dolaze bolji dani. Trenutak nikako ne sme da odvede na pogrešan put – poruka je Aleksandra Mitrovića iz Londona, u osvit 2020. godine.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here